Tanjin Blog

Tatjana Milenković

da li nas uvid obavezuje na promenu

Ljudi se ne menjaju jer su odlučili… oni se, jednostavno, probude jednog jutra sa drugačijom mišlju koja nije nastala ni tog jutra ni onog pre njega, koja je nastajala postepeno… i shvate da više ne vole ili da više ne boli… ili da više ne mogu to što su mogli. Prubude se drugačiji, kao posle anestezije, nepovratno lišeni nekog svog dela… i znaju da je lopta sad na njihovoj polovini terena i da treba da vide šta će sa tim saznanjem… nekad  u miru sa time, nekad zatečeni  kao da im je nepoznat čovek banuo u sobu dok se presvlače… jer reka teče i  ispod leda na površini… kad izgleda kao da se ne  dešava ništa, kad duša uzima „time out“ iz spoljnog sveta.

Nekima ta nova misao dobro ispretura život, nekima ga promeni a neki je dočekaju i isprate kao neznanca o kome neće da misle…ne smeju da misle… jer ih obavezuje na akciju, na promenu… a mir je zavodljiv, i uljuljkujući i udoban čak i u svojoj  suštinskoj neudobnosti…  i nečinjenje je meko kao iznošene papuče, ružne i demodirane ali koje tako uspešno prate oblik stopala , umornog uveče i natečenog ujutru… i tako su tu sve vreme.. i naše.. i poznate…  i uvek tu, uz krevet…  da je to divno…da je to strašno.

Jer liči na eutanaziju…  na biranje smrti kad je život opcija za koju treba uložiti napor.

1 Komentar

  1. Podsetilo me na pricu Metamorfoza od Kafke.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti prikazana.

*

© 2020 Tanjin Blog