Tanjin Blog

Tatjana Milenković

prevara

Prevara – jedno od najbolnijih osećanja koje ljubavnici iskuse. A da li je neoprostivo, da li je najgore? Kako je to mogao/mogla to  da mi uradi, pitamo se u pravednom gnevu.

Niko tu ništa nije nama uradio. Prevara je zamišljena kao tajni čin u kome učestvuju preljubnici koji u tom času na nas ne misle niti bilo šta rade nama, ako i misle to je kako da mi to ne saznamo. O tome se i radi, o tome što onaj s kim smo u vezi  doživljava nešto izvan našeg odnosa, nešto možda snažno u šta nismo uključeni i mimo nas je. Osnovu prevare čini ideja da se za nju neće saznati zato to niko ne radi nama…radi uprkos nama ili i pored toga zajedničkog što  nas dvoje  imamo ali to ne znači da radi nama.

S druge strane, kada neko digne ruku na nas, kada laže, manipuliše, stavlja nas na zadnje mesto, povredjuje svakom rečju, postupkom, tretira nas loše, vredja,  podigne tajno i potroši  sav zajednički uštedjen novac, ne pomaže nam u kući i životu, ne stara se o nama, o našoj zajedničkoj deci , nismo mu važni …to radi nama. To su ozbiljne i bolne stvari koje se rade nama i lično nas se tiču, mi za njih obavezno znamo, takva im je priroda, transparentna i svakodnevna.

I nije mi namera da branim preljubnike i umanjujem veličinu bola koji prevareni oseća. Ne, ali dugačak je život a mi smo slabi i ljudi smo. Ne mislim da treba veličati bol i pomagati nekom tako što ćemo zajedno sa njim „lizati njegovu povredjenu šapu“. Ali, ljudi ostaju u vezama gde se sa njima loše postupa, gde su nesretni svakog dana, svakog časa a ne pitaju treba li i kako da mu oprostim što mi se ne živi, što me ne voli, što sam duboko nesrećna…pitaju kako i da li oprostiti prevaru,  pitaju neke druge, nazovi, prijatelje, a oni im kažu „ nikako i nemoj“ a sami opraštaju i gore stvari.

Ne treba, to ne treba oprostiti, a to se oprašta, svaki dan, glatko, neosetno dok prolazi život koji  nema reprizu.

2 Komentari

  1. Ne,ne treba oprostiti prevaru,ne treba oprostiti ni kada se neko lose ponasa prema nama,kada nas ne tretira sa postovanjem.Svako ima pravo na dostojanstvo,postovanje…
    Ako ste u odnosu koji vas ne cini srecnim,idite jer zivot je suvise kratak.Potrazite srecu,svoje parce neba pod suncem…

  2. Poštovana,
    Dobrim delom se slažem sa Vama, sve je u našim rukama pa i naše odluke o tome da li nekome oprostiti preljubu ili ne. Međutim, iz moga iskustva Vam moram reći da su stvari često kompleksnije nego što neko ko ih nije doživeo može i da pretpostavi. Često je tu od svega po malo, uz tu neku mržnju i ljutnju dođe i po koja kap ljubavi ili obrnuto pa se sve pomeša toliko da čovek ne zna šta je ispravno i najbolje za učiniti u tom momentu. Uglavnom, čoveku i jeste najgore to što ga je neko izdao ili prodao zarad putene strasti. Kada se tako nešto desi to znači da partner nije mislio na Vas u tom momentu već na sebe i svoje potrebe. Da li onda ima tu šta da se oprašta? Ustvari da su ljudi iskreni prema sebi, otišli bi iz tog (lošteg) braka i pronašli drugu osobu a ne bi povređivali ljude kojima je stalo do njih. Za kraj, život jeste dug a ljudi su skloni grehu međutim brzo nekako dođe to vreme za naplatu kada preljubnike stignu gresi pa moraju sami kroz blato života da se probijaju stazom koja je lakša u zajednici. Koliko mi je poznato samo u malom procentu preljubnici ostanu u vezi kada brak pukne pošto svi hoće zabavu a ne obavezu. Nadam se da je ovo tek početak kvalitetne rasprave na tu temu a uskoro i sam započinjem blog o onome što sam doživeo pa očekujem i Vaš komentar na taj slučaj.
    p.s. Izvinjavam se na pseudonimu ali mi ta anonimnost dozvoljava da budem krajnje iskren u ovakvim razgovorima

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti prikazana.

*

© 2022 Tanjin Blog