Tanjin Blog

Tatjana Milenković

skloni se od nekih ljudi

Zašto ljudi nisu dobri jedni s drugima i zašto je toliko loših brakova i loših veza… i loših roditeljstava i loših prijateljstava… jer neki ljudi nisu dobri sami sa sobom pa ni za druge… jer im nije dobro, jer im sunce nije dovoljno žuto  a mesec im je nakrivo postavljen… pa kako će im onda čovek, bilo koji, biti po meri…

… jer ima tako ljudi nakrivo nasadjenih, pravljenih da u svemu vide nešto loše i neku krivicu i nemoguće ih je, sasvim ih je nemoguće usrećiti… jer od kada otvore oči vide svuda tudju nepodobnost i: kako je neko loše parkirao kola, i kako je pogrešno obučen, i kako neko ne zna šta radi, i kako ga loše gleda, i kako  je neko prost i glup, ili ružan i pokvaren i tako bez kraja i konca… takvom ne valja nijedna žena niti muž, nijedno dete, svoje ili tudje, oni generišu nesreću oko sebe jer ako njima nije dobro –  a nije,  niko se pored njih na vatri ne može ogrejati, ne može nasmejati ili uživati jer kako sme… vidim ih kad dovedu nekog svog na pregled i jasno je što su ga doveli jer se pored njih svako suši kao cvet… i nema svrhe ništa reći čoveku koji je „priveden“ kao prepoznat pacijent jer se vraća s takvim u kuću…  ceo dan, od jutra do večeri…  i nema tu sreće i nema psihologije…  jer svaka je psihologija demagogija kada život nesretno vežemo za teškog čoveka, oštrog pogleda i turobne misli što kao dementor iz „Hari Potera“ isisa svaku sreću iz svakog čoveka… i dodje mi da kažem privedenom pacijentu, ženi, detetu –  ništa ti nije, samo beži, samo se sklanjaj ovome s puta makar ti bio najbliži… odi od njega ako veneš s njim, ako sediš na pola stolice, ako zaustaviš dah kad kroči u sobu, ako te strah šta će reći i šta će uraditi, ako se zbog nekog uznemiren budeš i uznemiren ne spavaš, ako ne rasteš, ako se ne smeješ, ako si s nekim skroz pogrešan, ako je tvoja sreća neprilična i radost ne možeš podeliti s nekim… odi od onog od koga strepiš, zbog kog dišeš sa pola pluća jer ti telo neće oprostiti toliko ćutanje… jer ti ćeš pristati ali duša neće… odi od lošeg čoveka i možda izlečiš panične napade i anksioznost… i depresiju… jer nije možda da ne voliš život nego ne voliš takav život… ne traj pored onog ko te ne gleda lepo, kome si sav, nekako, neodgovarajući makar ti je najbliži… od najbližih se čovek najgore razboli – nikad od udaljenih… budi s onim kome si lep, kome si dobar… u braku, životu, prijateljstvu, roditeljstvu… ne grej nezagrejive, ne otopljavaj zaledjene… mani se ćorava posla… ne pokušavaj…  ko ti je rekao da samo nastaviš da pokušavaš… skloni se od ljudi kojima nisi dobar jer često niko nije… samo nestani i pusti ih da se, bez onoga koga napadaju, njihov bes ka njima okrene i ostavi ih njihovom zelenilu… jer nekima stvarno nema pomoći… nesrećno sastavljenim… ne sastavljaj nikoga… svojim se rasturenim delovima pozabavi.

2 Komentari

  1. Istina i više od toga. Bravo za tekst.

  2. Tekst je brilijantan ali…..to je stanje,to je posledica ….ajmo malo o uzrocima…..neka neko ko je pismeno nadaren kao Tatjana da analizira uzroke…ja ih većinu znam ali ne umem da se raspišem i napišem….Tatjana,ljubim ruku sa olovkom,pardon sa tastaturom…..

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti prikazana.

*

© 2019 Tanjin Blog