Prvo smo dugo sami… pri čemu je “dugo” relativan pojam… nekome je dugačak svaki dan samoće neko je trpeljiviji… znači, dugo smo sami gledano našim očima… onda sretnemo nekog i vidimo delić čoveka, delić slike… recimo, u levom donjem uglu  vidimo devojčicu koja se ljulja na ljuljašci… i pretpostavimo proleće i obećanje leta u vazduhu i livadu punu šarenih cvetova, i leptire i sunce iznad cele slike…

… ili vidimo muškarca setno zagledanog u daljinu ispred sebe i pretpostavimo dubokog, misaonog čoveka, sposobnog da usreći ženu i umiri njen strah i vidimo, zapravo pretpostavimo, neki lep pejzaž iza njega, u ostatku slike…

… ili vidimo nasmejano, ozareno žensko lice, svilenih trepavica, u roze haljini, izvajanog tela s obećanjem u pogledu i pretpostavimo sreću na ostatku slike i puno svetlih boja…

… ili vidimo, kao u ljubavnim romanima, muškarca, visokog, crnog, odlučne brade, čvrste vilice, moćnog i muževnog i pretpostavimo zaštitu, snagu, muževnost i odlučnost i svidja nam se to…
Zavolimo zamišljenu sliku nakon što smo videli samo levi donji ugao i poželimo da je naša… i ta želja, jednom nastala, naraste kao lavina i mi, na primer, ignorišemo bol u želucu kome ne znamo poreklo… upornu neprijatnost koja ide mnogo pre saznanja, dragoceni bol u želucu koji toliko smeta, čiji jezik ne razumemo jer govori nemušto kao životinja i ne koristi reči… bol koji signalizira opasnost koju oko ne vidi i koji umirujemo lekovima ili zanemarujemo  a trebalo je da zastanemo i pogledamo životinji u oči da shvatimo šta nam kaže, šta nas upozorava…
… jer,
ona devojčica na ljuljašci u levom donjem uglu možda je previše detinjasta žena od koje nikada neće postati  supruga,  majka i partner… a vama je, recimo, to potrebno…
… i onaj muškarac setno zagledan u daljinu ispred sebe je, možda, muškarac bez vizije i cilja koji vas kao ženu nigde neće povesti i možete tako još sto godina, uz njega, čašu i puno filozofske spekulacije od koje se ne živi i ne plaćaju računi…
… i  ono ozareno žensko lice u roze haljini se, možda,  lako ozari u susretu sa svakim muškarcem što nije neka referenca ako želite sa njom ljubav i da voli večno samo vas…
… i  onaj muškarac odlučne brade, čvrstih vilica može u drugom delu slike, koji ne vidite ili pretpostavljate, da vrlo  odlučno položi šapu na vaš život i odnose i isto tako može svoju snažnu mušku šaku udarcem odlučno da spusti na vas rekavši vam da nešto ne radite kako želi… pa da vam neko od koga ste očekivali zaštitu postane zapravo onaj od koga vas je potrebno zaštititi.
Zato – polako sa otkrivanjem slike…

bez žurbe i hrabro, sa spremnošću na sve…

nevidljiva mesta popunite,  sa proticanjem vremena, realnim delovima…

ne sanjajte zatvorenih očiju nego gledajte otvorenih i dajte vremena slici da se izoštri… i ljudima da se pokažu…

i ako su činjenice drugačije od vaših pretpostavki dajte činjenicama prvenstvo da se ne nadjete u noćnoj mori iz koje se ne budite spasonosnim “ovo  je san”…

i oslušnite onaj osećaj  u želucu pre nego otrčite kod lekara zbog njega…  jer naša duša ima svoje načine prikupljanja znanja „van zone radara“,  ima svoje puteve i brine i brže otvara kombinacije unutrašnjim okom dok mi spoljašnjim formiramo sliku…

ne gutajte odmah tablete… poslušajte  šta vam kaže duša kroz svoje delegate… bar dok se slika ne izoštri.