Dolazila je, pre nekoliko godina, stidljiva, mlada žena inženjer uvek obučena u staromodne bluze i dugačke suknje koje je pritom stalno, gotovo kao tik, povlačila preko kolena dok priča iako su bile više nego čedne dužine i sasvim su joj pokrivale kolena… i uvek bi me sramežljivo, i skoro izvinjavajući […]
Tanjin Blog
Tatjana Milenković
Na ovoj stranici mozete pratiti objave sa bloga koje predstavljaju beleške iz života i rada jednog psihologa //tanjinblog.com/ "Pitanje za devojke/žene: tanjinblog.com "Makar na to nismo spremni – u nekim godinama nemamo više pravo na naivnost kao opravdanje za nečinjenje ili pogrešno činjenje jer naivnost je u nekim godinama glupost koju nam život neće oprostiti… glupost koja ne priliči odraslom čoveku… i ona nije neka egzotična plemenita crta u kojoj naličimo na decu. tanjinblog.com "Svi misleći, osetljivi, sentimentalni, povredljivi ljudi… svi koji bi da promene svoju prirodu i postanu grublji i prilagodjeniji… svi oni što lako zaplaču i lako se uznemire, što ih boli sivo nebo i rezak jesenji vazduh pred kišu a nekom je samo svež jesenji dan… svi sa teškim biografijama što na dnevno svetlo izlaze iz suterena svoje duše… svi što promišljaju, oklevaju, vagaju, muče se pred svakim zatvorenim vratima… svi osetljivi na grubu reč i pogled što se pitaju zašto su takvi i dokle će biti… tanjinblog.com "Dolazila je, pre nekoliko godina, stidljiva, mlada žena inženjer uvek obučena u staromodne bluze i dugačke suknje koje je pritom stalno, gotovo kao tik, povlačila preko kolena dok priča iako su bile više nego čedne dužine i sasvim su joj pokrivale kolena… i uvek bi me sramežljivo, i skoro izvinjavajući se, podsećala zašto je tu, na svoj nezgrapan, prevazidjen način kakva je bila cela njena pojava… „ sećate se, ja zbog emotivne sfere“… tako je ona nazivala svrhu naših susreta i svoju neuspešnost u partnerskim relacijama koje nikad nije imala… odrasla kao dugo čekano, željeno dete u braku vremešnih roditelja, rodjena kad su oni izgubili svaku nadu za potomstvo… čuvali je i – „prečuvali“… učili da je svet pun opasnosti, da su ljudi pokvareni, da je njeno samo da uči i ima svoj dinar… dobri, ali kruti i sami nesnadjeni ljudi koji su, ipak, jedno drugo našli i ostvarili se kroz partnerstvo i roditeljstvo… jedan su drugom pokrivali deficite u spoljnom svetu i živeli mirno, zatvoreno, iza vrata svog stana… ali se sva njihova strepnja od sveta, sva njihova neprilagodjenost slila u savete koje su njoj davali i vaspitanje koje se svodilo na zabrane i upozorenja… o uživanju i zadovoljstvu ni reči… samo red, rad, disciplina… i ona je odrastala, studirala malo duže ali završila fakultet na radost i ponos roditelja ispunivši njihovu želju… drugih nisu imali, to je bilo to… onda su joj dozvolili da ima mladića, da voli, sad je mogla, oni su se „odjavili“ i prepustili je sebi… njihov priručnik za njen život, njihov praktikum više nije imao strana… rekli su joj samo da je došlo njeno vreme a njoj se činilo da je ono, zapravo, prošlo… jer ona se osećala kao da je sve što treba završila… u shvatanju odnosa muškarca i žene ona je bila dete, vodila je dnevnik, sanjarila šetajući pored reke o princu koji će je poljupcem probuditi iz stogodišnjeg sna… prinčeva nije bilo a reka je tekla na isti način samo je menjala boju sa godišnjim dobima… neki njeni pokušaji da ostvari ljubav sa muškarcima njenih godina njoj su ličili na silovanje jer joj niko nije pružio početak ljubavi koji je njoj nedostajao… svi bi krenuli negde od sredine ili kraja i ličilo je to više na seksualnu zloupotrebu deteta nego na ljubav dvoje odraslih… ostvarivalo se roditeljsko proročanstvo… svet je bio opasno mesto a ona nepripremljena da u njemu postoji… muškarci koje je želela da voli bili su grubi i nestrpljivi ili su imali dijagnozu… trećih nije bilo. kad se život odlaže dok se ne završi škola tanjinblog.com "Da bi se usudio da pridje nepoznatoj devojci ili ženi muškarac treba da skupi hrabrost… da se izdvoji iz bezbednosti svog muškog društva, predje nekoliko teških koraka, postane, što bi geštalt psiholozi rekli, od pozadine figura i dodje do one koja ga je privukla… dečaci to uče ceo život i često nikada nisu sasvim spremni za to… rizikuju da budu odbijeni, ismejani… od nje, od drugarica… najviše od onih kojima je krivo što nije prišao njima, što nije izabrao njih… i najmanje što jedna žena tada može da uradi je da ispoštuje muškarca preko puta, bude sa njim ljubazna nezavisno od toga da li joj se svidja ili ne… jako je ružno nasmejati mu se u lice i biti grub i nepristojan… žena koja ima o sebi dobro mišljenje biće dobra sa tim muškarcem jer se u suštini slaže sa njegovim izborom… svidja mu se kao što se i sebi svidja… žena koja ne voli sebe biće gruba sa muškarcem koji je bira jer polazi iz svog uverenja da nije vredna i prezire ga jer joj je dao na značaju izabravši nju. tanjinblog.com "Da bi prihvatili ono što im govorimo, ono čemu ih o životu učimo, naše vaspitne stavove i zabrane, kritiku, da bi usvojili pravila, naša i ona koja iz sveta dolaze, da bi čuli naše reči i onda kada im zvuče nesuvislo i kada se kose sa nihovim željama i ubedjenjem – naša deca treba da, pre toga, prihvate nas… samo je to put i to je uvek vezano… od roditelja koji nastupa samo kao autoritet, s „jer ja tako kažem“ pozicije, dete neće prihvatiti ni najbolje savete i uputstva i kršiće ih makar na svoju štetu… roditelj mora da pre nego savetuje, uči, kritikuje, brani bude prihvaćen kao onaj koji voli, kome se veruje… mora da zasluži detetovo poverenje i ta nužnost da napusti i ne zloupotrebi svoju poziciju moći i svaku debatu sa slabijim (zavisnim) od sebe završi pukom demonstracijom sile doneće mu, na duže staze, dete koje je „vaspitano“, kako se kaže. Ali to odricanje od instant moći zahteva ozbiljan rad na sebi i odnosu sa detetom… znači, strpljivo saslušati brbljanje desetogodišnjaka i bezobrazluk tinejdzera, razumeti njegove, nama potpuno glupe, smešne ideje, progutati ih, obraditi pa ih vratiti pošiljaocu obogaćene našom sitnom intervencijom koju smo ubacili u njegovu pamet… intervencijom dovoljno sitnom da je ne prepozna i odbaci a dovoljno krupnom da uradi ono što je posao svake intervencije – da interveniše i okrene dete u smeru u kome bismo da ga vodimo. kako podići dete bolje od našeg najboljeg sna o njemu tanjinblog.com "Kaže mi skoro jedna žena govoreći o muškarcu koji ju je zaveo i izmanipulisao „kako sam mogla to sebi da dozvolim, kako nisam videla, izgledao je tako zainteresovano, pošteno u svojim namerama, tako posvećeno…“. "Stvari su, zapravo, vrlo jednostavne. Jedino na šta u bilo kom odnosu možete da utičete je onaj deo koji se odnosi na vaše ulaganje i očekivanja. Kada ljudima budete davali onoliko koliko od njih dobijete, ne više, vaši će odnosi postati bolji ili ih neće biti. U svakom slučaju – nećete više biti ljuti i znaćete na čemu ste… naravno, ukoliko ste spremni da testirate odnos. tanjinblog.com "Dok god budemo uhodili naše ćerke, dok god ih budemo ubedjivali da su ljubav i seksualnost nešto sramotno čega se treba stideti, dok god se budu iskradale da se tajno sretnu sa mladićem, dok god im proveravamo telefone očekujući dokaze bludničenja, dok god ih budemo nazivali najgorim imenima jer su se kasno vratile iz grada, dok god im budemo pričale „žensko je za muku rodjeno“ ili „muškarci žele samo jedno“… dok god od ljubavi, čiji je seks deo, budemo pravile nešto pokvareno i zabranjeno, nešto što se ne sme, dok god budemo kukale nad svojom ženskom sudbinom umesto da ih učimo da su kraljice, lepe, ponosne vlasnice svojih prelepih tela – naše će ćerke ljubav doživljavati zabranjenom i biraće za partnere loše momke… moraće da razdvoje seksualnost od dozvoljenog i dobrog i ulaziće u veze kojima će kažnjavati sebe što su se uopšte usudile da rade nešto pogrešno i biraće zlostavljače, siledzije, momke sa kojima neće moći da ljubav i seksualnost integrišu i razdvajaće to dvoje a mi ćemo se pitati zašto i šta traže sa nekim ko je loš za njih… jer biće lude od biološke želje i psihološke zabrane, i biće kao male, uznemirene nevine životinjice uplašene od toga da rade nešto ružno i mrzeće sebe što su se drznule i iz te mržnje biraće gore od najgorih kad već nikoga ne dozvoljavate… da ih kazne što su pokvarene i prljave jer tako će se osećati. tanjinblog.com "„I tonu brakovi kao trošne ladje tanjinblog.com
12,875
TanjinBlog
Zamislite da sedite napolju, u bašti vašeg omiljenog kafića i da za vaš sto prilazi naočit, šarmantan muškarac… poklanja vam svu pažnju ovog sveta, udvara vam se, laska, ljubazan je, pričate, smejete se… i onda vam posle kratkog upravo sklopljenog, poznanstva potraži na zajam 500 eura… da li biste mu, pod pretpostavkom da imate, odmah dale taj novac… ili bi razmislile o njegovim motivima?
Verujem, sigurna sam, da najveći broj vas to ne bi učinio… 500 eura je veliki novac na Balkanu.
A zašto ste onda sklone da naočitom, šarmantnom, zabavnom muškarcu koga znate tek jedan dan bez razmišljanja date svoje srce i zaljubite se u njega snažno… i patite ako vas više nikad ne pozove ubedjeni da bi to mogla biti ljubav?
Je l vaše srce manje vredno od gore navedene sume kad ga lakše dajete?
Jeste li vi manje vredni od tog novca jer vi i vaše srce idete u paketu?
Gde je nestao onaj oprez što vas čuva?
Zašto tako lako pišete blanko čekove na velike emotivne sume?
Hoće li vam neznanac (uz)vratiti?" tanjinblog.com/hoce-li-vam-uzvratiti/
… jer u nekim godinama nismo deca i ako bi nosili dečija odelca izgledali bi bizarno i neprilagodjeno… tako isto bi izgledali ako zaključujemo i mislimo kao deca… bilo to pošteno ili ne.
… u zrelim smo godinama obavezni prema sebi i onima koji nas okružuju, pogotovo ako od nas zavise, da budemo mudri… ne mora mnogo, od svakog prema mogućnostima, ali u nekim godinama kilometraža iza nas trebalo bi da nas je nečem naučila ili smo je džabe prešli… i tako je makar nam se to ne svidjalo.
… u nekim godinama trebalo bi da imamo socijalne veštine i osnovna znanja o ljudskoj motivaciji ili ćemo biti kažnjeni… treba da znamo da čitamo znakove ili ćemo zaglaviti u slepoj ulici… a učenje suživota sa ljudima nije lako… i iskreno razumem svakog nesnadjenog čoveka u svetu u kome najvažnija pravila nisu vidno istaknuta ali itekako postoje… u svetu u kojem ljudi jedno rade, drugo govore, treće misle i nije lako takvom čoveku po ubrzanom programu objasniti nevidljive zakone po kojima svet funkcioniše… jer neke se stvari uče kad im je vreme i ako to tad propustimo teško je razumeti sve što kasnije dolazi… kao časove matematike u srednjoj školi." tanjinblog.com/u-nekim-godinama/
Imam za njih jednu dobru i jednu lošu vest – proći će… i doći će opet… i nikad nećete prestati da budete tankoćutni osetljivi ljudi… i nema te terapije i tih godina koje će od vas napraviti one kojima zavidite, one hladnije, umerenije, one za koje kažete „što nisam kao on“… nema… kao ni od jabuke kruška… nikad… ali ćete naučiti da živite s tim i nećete se dodatno mučiti mrzeći sebe što ste takvi a već samo to će mnogo značiti… malo stare dobre ljubavi za sebe nikad previše… i nećete sebi kad padnete govoriti „opet si pao, ni da hodaš ne umeš“ nego „volim te ljubavi, ustani“… i dolaziće periodi kad ćete intenzivno osećati i boleće vas… i prolaziće… naučićete da budetete mirniji s tim što jeste… nikad sasvim mirni, jer od takvog ste tkanja, ali biće vam bolje i manje ćete se mučiti… jer osećati život tako kako to vi činite je dar i prokletstvo, ali vaš dar i vaše prokletstvo… i samo malo više vaše tolerancije za vašu ranjivu stranu učiniće čudo… jer takvi ste… pa šta… svetu trebaju i mali i veliki, mirni i nemirni, umetnici i policajci… svetu trebate i vi.
Zato ste tu." tanjinblog.com/za-sve-osetljive-ljude/
Dolazila je mesecima na razgovore koji su bili simulacija realnosti, gde smo „kondenzovano“ prolazile svakakve situacije koje bi mogla da doživi, gde smo ubrzano prelazile lekcije koje je propustila smeštene u sadašnji vremenski ram, gde smo dete koje je bila učili šta bi, eventualno, ljubav mogla da bude za ženu kako je izgledala… ja sam govorila o pravu na uživanje i zadovoljstvo, prevodeći to na jezik koji poznaje kao na nešto što je zaslužila. Dolazila je a onda se samo jednom nije pojavila. Da li je nešto naučila ili je odustala, da li se desilo neko čudo – ne znam, ali mi je njeno „ja, zbog emotivne sfere“ ostalo kao uspomena na to da je nužno kršiti neke roditeljske zabrane i da za sve stvari postoji vreme… kao za male boginje u detinjstvu koje se u zrelim godinama mnogo teže preleže." tanjinblog.com/kad-se-zivot-odlaze-dok-se-ne-zavrsi-skola/
Arogancija i neljubaznost često nisu to na šta liče… arogancija je često stav “neću da budem član kluba koji hoće mene za člana“… treba se setiti toga kada sledeći put neki muškarac stegne srce i stane pred vas… ako ne poštujete njegovu mušku energiju u tom trenutku vaša je ženska energija na niskom nivou i, bio on vaš izbor ili ne, poneti se ružno prema muškarcu koji bi da bude vaš princ govori da vi niste princeza… njegova niti bilo čija.
Pravda za svakog muškarca koji istupi da bi pristupio." tanjinblog.com/o-zenskoj-i-aroganciji-uopste/
Ali, pre toga ono treba da prihvati nas… kroz ljubav koju će za nas osećati i kada spolja sve bude kuvalo od otpora prema nama… ta bazična ljubav, to zlatno jezgro čuvaće ga od nesreće koju bi samo sebi moglo da nanese radeći protiv nas, radeći protiv sebe… jer ako smo u njemu onda smo trajno u istom timu, na istom mestu.
A opet, moramo znati da će jedan deo naših zabrana dete uvek kršiti i da nam neće sve reći, da nije providna folija jer niko nije, da će u nekim, da će u mnogim stvarima otići malo van „naše zone dejstva“ i da je to neophodno jer odrasta u drugačijem svetu od onog u kome smo odrastali mi… jer mora biti u svom vremenu a ne vremenu svoje majke ili babe.
… i šta tada „siroti“ roditelj da radi… isto što i uvek: da čuje, sažvaće, obradi, načini korak naviše, izadje iz svoje zone komfora i ubaci malu intervenciju… ili, često, primi intervenciju s druge strane… jer roditeljstvo nije jednosmerno i nije statično, i ono zahteva rast, ne završava se jednom zauvek što je, zapravo, mnogim roditeljima teško da prihvate… roditelji koji hoće da uče biće nagradjeni dobrim detetom i dobrim odnosom sa njim.
A cilj svakog roditelja je da podigne dete bolje od sebe, bolje od najboljeg svog sna o detetu koje je želeo." tanjinblog.com/kako-podici-dete-bolje-od-naseg-najboljeg-sna-o-njemu/
Da, prevaranti, manipulatori svih vrsta, nepošteni ljudi, prljave duše, oni koji muvaju i mešetare, dodaju, oduzimaju, presipaju iz šupljeg u prazno, profesionalni pletači mreža svih vrsta, oni koji mogu da posvađaju dva oka u glavi, lažovi, ništarije i bezlični likovi, vetrokazi koji se okreću kako vetar duva i uvek dočekaju na noge ponosni na svoje licemerje koje smatraju svojom prednošću i snalažljivošću rugajući se „ovcama“, varalice i mutne osobe – svi oni izgledaju, često, potpuno isto kao vi i ja, potpuno isto… i isto tako, kao ja sada, pričaju o poštenju i o lažljivim ljudima i prevarantima, i kako je svet otišao do djavola, i kako su oni izgubljeni i nesnadjeni u laži i nemoralu i kako baš svakakvih ljudi ima na svetu… često govore vrlo srčano, u retoričkom zanosu, u pravednom gnevu dok vam pričaju o svojoj vrlini i ispravnosti i zaista izgleda kao da pojma nemaju da o sebi govore… ili govore da ljubavi nema, da je čovek čoveku vuk, da oni žele prave stvari i čini mi se, dok ih slušam, da zaista veruju u svoju laž o sebi… ne znam kako da drugačije objasnim taj žar, tu strast s kojom govore, to kako su ušli u lik… izgledaju baš isto kao svi drugi ljudi koji nisu nemoralni i koji zbog nemorala stradaju… i znate šta, jako ih je teško uočiti i razlikovati… i profesionalcu… možda ih samo isti takav kao oni nepogrešivo njuši i detektuje.
Zato – ne ljutite se na sebe ako vas takvi prevare… profesionalci su to, profesionalci u svojoj profesiji, „magistri na magistrali“… uvek ih je bilo i biće, otporni kao korov… ali, svako vozi svoju vožnju na način blizak njegovoj prirodi… i znam, vidim i ja, da na kratke staze oni pobedjuju a svi gledamo kratko ispred sebe pa izgleda da pobedjuju uvek…ubedjena sam da je na duge staze njihov put slepa ulica i da „možeš kako hoćeš ali ne i dokle hoćeš“… mada, jedno im priznajem – susret sa njima oboji čoveka i posle njih nikome se ne veruje, jednom žrtva zauvek se zatvara jer „samo malo prljave vode zagadi mnogo čiste a malo čiste vode nema moć da učini pitkom mnogo prljave vode“… i to je, zapravo, najveća dugoročna šteta koju oni naprave." tanjinblog.com/o-onima-koji-pletu-mrezu/
Do vas je, nije do ljudi. Ljudi su takvi kakvi su.
Take it or leave it."
tanjinblog.com/ako-dajete-vise/
Seks ne čini vašu decu prljavom kao što nije učinio ni vas makar su vas tako učili. Oprostite im seksualnost… i kada vole nekog i uživaju u ljubavi one su još uvek vaše bebe sa svim drugim što čini njihova srca i života. Nemojte se na njih ljutiti, nemojte ih zbog toga manje voleti jer će onda one manje voleti sebe jer su vas razočarale a onda će neki psiholog sutra, u svojoj ordinaciji, činiti sve da vaše ćerke ubedi da su dobre i da vrede uprkos tome što su seksualna bića jer to će biti neophodno da bi sa njih prirodno otpali predatori i prgavi tipovi sa kojima je samo “seks dobar a sve drugo očajno”… a život, pošteno, čini baš ono drugo, seks bi trebalo da ide posle… budite pametni i milostivi, uštedite nam svima trud… ako o sebi misle dobro prirodno će tražiti dobrog jer im on pripada… mnogo je jednostavnije ako dozvolu dobiju od vas nego sutra od nekog stručnjaka za dušu.
Jer svaka devojčica zaslužuje princa i dajte vašoj dozvolu da nadje svog… valjaće i vama… srećna ćerka i njen princ." tanjinblog.com/zasto-cerke-biraju-lose-momke/
i trunu na dnu tudjih mora
i mama drugačije nebo nadje
a živeti sa i dalje mora.“
Nakon što se završi ljubav ili prodje strast koju je neko nekad pogrešno razumeo i okonča se, često jako mučno po sve aktere, zajednički život, dolaze na red deca… nevidljive žrtve koje su i same prošle mukotrpne godine koje su prethodile razvodu jer on se ne dogadja preko noći već nakon mnogo meseci i godina u kojima je, neko od partnera puštao, mnogo puštao onog drugog da prelazi njegove granice, istinski ili u svom doživljaju… da, za razvod je kao i za svadju potrebno dvoje… i često je seme budućeg razvoda posejano u času venčanja kada se zaljubljeni privuku onom istom osobinom koja će ih kasnije razoriti jer: miran i popustljiv ispostavi se pasivan i povodljiv, temperamentna i strastvena postane agresivna i možda preljubnica, zaštitnik – dominantni despot a patrijarhalno vaspitan – krut i netolerantan. I onda, ne mogavši da se više dogovore ni da je danas sreda, parovi bivaju upućeni na takozvanu procenu roditeljskih sposobnosti i odluku opoveri dece. I, možda znamo, ali nije loše podsetiti se:
– dete nije samo alimentacija koja se za njega dobije, dve alimentacije za dva deteta ili svakom po jedno dete pa niko ne plaća alimentaciju
– dobiti dete na staranje ne znači zvaničnu dozvolu da sada možemo da, bez kraja i konca, kažnjavamo onog drugog roditelja za nešto što je nama učinio time što mu nećemo dati da vidja dete uz hiljadu raznih izgovora (bolesno, spava, baš sad idete negde, niste se dogovorili, ima da uči, druga strana nema parno grejanje ili sobu za njega, ovde su mu igračke…).
– dobiti dete na staranje ne znači naučiti ga da je drugi roditelj nešto najgore na svetu što postoji, da on ne voli dete i da je njegova, detetova, sveta dužnost da ga mrzi bar koliko i mi ako ne i više inače će u protivnom biti kažnjeno na jedan od mnogobrojnih vidljivih i manje vidljivih načina
– dobiti dete ne znači naučiti ga da mrzi sve muškarce jer su kao otac i sve žene jer su kao majka… treba misliti o tome da će naše dete sutra sa nekim psihologom ispravljati posledice takvog učenja… želimo li mu to?
. dobiti dete ne znači dobiti sredstvo kojim ćemo drugog roditelja ucenjivati
-.dobiti dete ne znači dati ga svojim roditeljima na čuvanje
.Negovati i čuvati dete posle razvoda znači biti veći od sebe, od svog bola i povredjenosti, od ljutnje i razočarenja, od svega opravdanog i neopravdanog što se u nama skupilo… negovati dete znači progutati sve što mislimo o svom bivšem, poljubiti dete kad ga dajemo tati /mami, i poželeti mu da se lepo provede za vikend, ili na letovanju ili šta god… jer imati dete, pogotovo u tako teškim okolnostima za nas i njega, znači voleti ga više od svake ružne reči koju bismo mu o drugom roditelju rekli makar je i sto puta zaslužio, voleti dete znači nadrasti taj mučan trenutak u našim životima zbog detetove buduće biografije, njegovih budućih odnosa koje bude gradilo, partnera koje bude imalo i puteva kojim neće s nama hodati.
Volite li ga dovoljno da ga pustite? Volite li ga dovoljno da ga ne učite mržnji i pored svega što vam je neko rekao i uradio? Volite li ga više od sebe da bi ga poštedeli otrovnih reči i mrkih pogleda kad sa drugim roditeljem podeli neku radost?
Jer nije problem u razvodu kao takvom i nije problem u single roditeljstvu iako je, naravno, najbolje biti roditelj u paru… problem je u načinu na koji to radimo, u odgovornosti kada nema nikog drugog da ispravlja naše greške, u bolu i besu koji se lako otmu kontroli (takvi su po definiciji, nekontrolisani) i koji lako promaše metu i rane onog koga nije trebalo pa posle bude „takav je, roditelji su mu razvedeni“ a nije tačno, i ništa od toga ne mora, mogu biti najbolji, bolji od svih ili bar kao i sva druga deca ako smo pametni i volimo ih više nego što mrzimo njihovog drugog roditelja koga smo nekad sami izabrali jer smo ga, zvuči neverovatno, voleli." tanjinblog.com/kad-sami-cuvamo-dete/
© 2020 Tanjin Blog