Tanjin Blog

Tatjana Milenković

Moja profesija je da slušam ljude i pomažem im… ja volim svoj posao i, kao većina pomagača, za njega sam se, iz raznih svesnih i manje svesnih razloga, odlučila još u detinjstvu. U privatnom životu ne volim razgovore – monologe u kojima jedan priča a drugi strpljivo čeka svoj red […]

Jesu li muškarci jači pol? Vladaju li svetom? Jesu li moćniji? Jesu li pametniji? Muškaraci vladaju svetom, vode ratove, odlučuju o sudbinama miliona ljudi… ali žene vladaju njima… biološki slabije, razvile su druge veštine koje im omogućavaju da budu ravnopravni učesnici u večitoj borbi polova… razvile su pamet i postale, […]

Mnogo problema na ovom svetu nastaje zbog toga što pametni sumnjaju u svoju pamet, dobri u dobrotu, lepi u lepotu…  fascinantna je ta sigurnost i odsustvo sumnje kod onih koji bi trebalo da sumnjaju… niko nije tako siguran u svoju čestitost kao oni koji bi trebalo da se nad njom […]

Kažu – ne shvataj stvari lično, ljudi imaju svoje razloge zbog kojih se prema tebi ponašaju na neki način… loš im je dan, loš im je život, loša im je galaksija… u nekom su svom unutrašnjem monologu, u žurbi, zauzeti nekom mišlju, ne vide te dok s tobom razgovaraju… i […]

Imate pravo da odbijete: bezobrazan predlog, nevaspitane ljude, nasrtljivog udvarača, nametljivog komšiju, poziv na izlazak… imate pravo da odbijete da prihvatite lažno izvinjenje, lažnu brigu i saosećanje i ako vas kupuju ispod vaše realne cene… imate pravo na dostojan tretman i uvažavanje i dobre ljude oko sebe, dobre okolnosti i […]

Slušam muškarce i slušam žene… i kako se sve vrti oko ljubavi, igara moći i dominacije, sreće i duboke tuge… večne borbe polova koja ne mora biti borba… u smislu povredjenih… ali je to tako teško i često izgleda nemoguće… a stvar je jednostavna… kao točak… a, opet, zapinje… … […]

Šta god mi o sebi mislili – ljudi će u to poverovati… i kupiće nas po ceni koju odredimo sami… platiće nas, ne onoliko koliko vredimo nego, onoliko koliko smo odredili da vredimo… i zato treba hrabro tražiti mnogo… i biti spreman da će mnogi proći pored nas i zaključiti […]

Oprostiti je teško iz razloga što je bol koji nam je nanet još živ i što je srastao sa mogućnošću oproštaja… ne možemo oprostiti jer ne možemo razdvojiti to dvoje, ne možemo zaboraviti bol… jer boli još uvek i samo sećanje na povredu… i dok god boli teško je oprostiti… […]

Dugo sam u ovom poslu i sasvim sam sigurna u jednu stvar – preko puta nas je uvek smrtan čovek kao što smo i mi sami… sa svojim slabostima, strahovima, promašajima, ulicama u kojima je zalutao, ljudima koji su ga povredili… samo što vi znate svoj put a njegov ne… […]

Strašno je bolno i strašno oslobadjajuće, kako odlučite da vidite, da mnogo toga zavisi od nas… ima i parče sreće ali to je kao novčic u kolaču – možda ga dobijete a možda ne… niko neće doći da nas spasi i niko nas neće osloboditi… ako čekamo čudo… čuda se […]

Older posts

© 2019 Tanjin Blog