Razgovarala sam skoro sa devojkom koja se osećala loše nakon što ju je partner prevario… i nakon, možda, pola sata razgovora pomenula mi je, onako usput, da ju “par puta ošamario”… to je, naravno, jako povredilo, ali ona nije zbog toga došla… došla je zbog prevare i moli me da njemu, koji je u hodniku čeka, ne kažem ništa o batinama koje je pomenula… da mu to ne pominjem kao da će to od mene saznati, kao da on ne zna šta je bilo, ne seća se šta je radio… evo, sada je tu, uz nju je, došao je sa njom da joj pomognem(o) da prevazidje taj mali “prevara incident”, da nastave gde su stali, daju ljubavi šansu i slične stvari… šamari nisu bili razlog dolaska, u prevari, valjda, ima više dubine, prevara je egzotična biljka – korov koja se sa psihologom treba da reši… luksuzna roba za raspraviti… jedna, gotovo, fensi kategorija partnerskih problema.
Shvatam ja, bolna je prevara, ali – kakvom to pozorištu ovde treba da dam legitimitet… o kojoj se ljubavi ovde radi koja je prevarom ugrožena i koju treba spašavati… koje su crvene zastave u ovom odnosu, u jednom odnosu, uopšte?
U ime svih profesionalnih pomagača, svih žena na svetu i svih majki ženske dece kakva sam i sama, odgovorno smatram: da je prvi šamar ono zbog čega je ova devojka trebalo da dodje; da je prvi šamar, ono što mu ime kaže, najčešće samo prvi u nizu (jedini je samo na nivou statističke greške koju ne vredi pominjati); da nikada neko ko je jednom dozvolio sebi da izgubi kontrolu (kažem dozvolio sebi a ne izgubio kontrolu) i spustio ruku na lice koje voli – ne voli to lice; da će neko ko je jednom pokazao da ne poštuje osnovne granice biti onaj koji će ih prelaziti na svaki mogući način; da ako ste tu posle toga taj neko zna da ćete bitu tu posle svega pa i posle prevare, naravno, koju ćete mu sigurno oprostiti jer vam je veza tako baždarena; i da je sve ovo što nas troje ovde radimo kao karneval u Herceg Novom, samo bez mimoza.
Ako vas je neko naučio da je ljubav kad vas tuku jer vas vole – loše vas je naučio i od takvih učitelja treba bežati šta god da su u vašem životu… toliko ste lekcija iz biologije zaboravili pa možete i ovu iz ljubavi… i, ne, nije taj turobni scenario vezan samo za siromaštvo i kuće gde seku struju i čekaju izvršitelje iako loše okolnosti lako otvaraju vrata svakoj ljudskoj agresiji i crnilu – to je tragedija svih odnosa u kojima je suštinu ljubavi, suštinu žene poništio muškarac koji to nikad nije bio prodajući joj iluziju o sopstvenoj muškosti i ženskim obavezama u njihovoj zajedničkoj priči.
I, ko se ovde još seća prevare s početka razgovora?