Učini da je čoveku dobro s tobom i – imaš čoveka… prva božja zapovest uspešne socijalne interakcije… od ljubaznosti preko zavodjenja do manipulacije… učini da se čovek oseti poseban, dragocen… tebi kao što je sam sebi… ili još bolje, više nego sam sebi.
Znaju to laskavci kada nas dižu u nebesa… Mnogi kažu da ih ne vole al malom broju ljudi oni baš smetaju… naročito kad laskaju njima… ako, uopšte, i prepoznaju njihovu akciju… Gledam stalno najpametnije ljude kako previdjaju laskanje a onda se naljute kad se, kada padnu, oko njih raščisti prostor… a ne bi trebalo… jer niko tu nije čist i nisu laskavci koji su netom nestali gori od njih koji su stvarno poverovali da zaslužuju svo to obožavanje… pošteno… nema ljutnje… morali su da znaju da su svi ti ljudi oko njih situaciono tu i da će, isto tako, situaciono nestati.
Ili, Don Žuani… profesionalni zavodnici… ne obavezno i najlepši muškarci… koji su celu svoju biografiju i renome izgradili na trenucima kada se žena oseća posebno i ne pita šta košta… ” kaži ženi jednom dnevno da je lepa – djavo će joj to ponavljati ceo dan”… jer ona živi za taj svoj odraz u njegovom oku, treperi makar znala da neće trajati večno, ni mnogo manje od večno ali, daj sad dok traje, sada ja… kao dete na ljuljašci što je dočekalo svoj red i poletelo u vazduh praćeno zavidnim pogledima dece koja čekaju ili su završila al pamte zadovoljstvo.
„Niko to ne radi kao ti“… vodi ljubav ili, samo, pravi palačinke al čovek dolazi po još, vezaniji za onog ko ga hvali više od onog koji u njegovim darovima uživa… progutamo igru i kad je prepoznamo jer lepo zvuči, i pitomo, i bezopasno, i sa predavanjem kao kad vam životinja ponudi stomačić da je mazite i pokaže da vam veruje ali i da ste bolji, da ste dominantni… udobno je to… kao flanelska pižama.
Učinite da se čovek sa vama oseća posebno i imate čoveka… i, imali mi o tome loše mišljenje ili ne, tako funkcioniše svet a to se saznanje, baš kao i vatra, i voda, i nuklearna energija, može koristiti i u dobre i u loše svrhe i ne treba biti gadljiv prema istinama… na najbazičnijem nivou možemo samo biti ljubazni, ili zahvalni, ili saosećajni, možemo se samo osmehnuti, ne moramo da zavodimo ili laskamo… stara dobra ljubaznost gradi mostove i otapa srca… možda i nisu tako loši oni što nam se osmehuju.
„Ljudi će možda zaboraviti šta ste im rekli ili uradili ali nikada to kako su se sa vama osećali“.