Priča mi, skoro, jedan mladić kako devojke gledaju samo uspešne momke… on je nezaposlen u trideset nekoj, živi sa svojima, ne želi da radi ništa ispod svojih kvalifikacija, nema novac i ljut je (da ne bi bio depresivan) na ženski rod… čujem ja ispod ljutine jaku čežnju za onima što ga neće ali vidim da mu je lakše da bude ogorčen nego da napravi neki “switch” u glavi, neki veliki reset svog života i preokrene igricu.
…nije svaka žena sponzoruša ako traži uspešnog muškarca… ona samo ima pravo da ne želi gubitnika i niko joj to ne može zameriti… osim gubitnika, naravno, jer im je lakše da je stave u fioku sponzoruša nego sebe medju neke koji nisu dobar izbor… a izbor muškarca s kojim će žena deliti život mnogo je više od zajedničke slike u venčanom albumu.
… muškarca ne možemo podići na svoj nivo, veća je šansa da će on nas povući na svoj ako je niže… ako mu nije dobro, ako je ljut, nesnadjen, stalno na dnu navukao je na svoje odelo miris mulja koji odbija i ljudi oko njega, isti takvi kao on, biće mizanscen ženinog života i njen svet… ako joj se taj svet ne svidja, prirodno je da beži… teška su vremena, da, ali teška su za sve… da li je to “lepo” ili nije lepo, nevažno je – tako jeste.
I setih se Šeron Stoun koja je rekla “nikad ne idi u krevet sa čovekom kome je gore nego tebi”… najmanje je to priča o seksu… to je priča o svemu posle seksa kad se žena veže za nekog ko ima previše kofera, punih starudije, koje jedva čeka da na nekog natovari… ne da bi njemu bilo lakše nego da oboma bude teže.