„Ja nisam dovoljno…“… lep, pametan, mlad, uspešan, visok, atraktivan… možete sami nastaviti niz, ali iza svake tvrdnje koja počinje sa „ nisam dovoljno“ treba staviti rez, treba iseći rečenicu jer je gubitnička i netačna… jer je, rekle bi neke moje kolege, takav stav kognitivna distorzija… ako baš morate da završite […]
Tanjin Blog
Tatjana Milenković
Piše Dr sc med Tatjana Milenković, spec.kliničke psihologije i sudski veštak tanjinblog.com tanjinblog.com
ne zavidite onima kojima su otišli oni što su otišli od vas
tanjinblog.com tanjinblog.com tanjinblog.com
o povratku u roditeljsku kuću nakon neuspeha
tanjinblog.com tanjinblog.com instagram.com tanjinblog.com tanjinblog.com
14,024
TanjinBlog
Lakmus papir je u hemiji poznat kao papir koji se različito boji u zavisnosti od toga da li je u kontaktu sa bazom ili kiselinom… postoje lakmus papir ljudi… po tome kako se ponašaju s nekim, da li su srdačni ili odbojni, ljubazni ili neprijatni možete nepogrešivo prepoznati trenutni status tog čoveka u nekoj društvenoj grupi: da li je u usponu, na zenitu ili silazi… to su nepogrešivi detektori tačaka moći… opasni, prevrtljivi, licemerni igrači … prvi koji nepogrešivo nanjuše uspeh, ali i krv… opasniji od onih koje ocenjuju najvišom lekcijom na skali moći jer moćni dodju i prodju a ovi lakmus papiri traju… sitni ljudi čija se forma i granice oblikuju od slučaja do slučaja, više puta dnevno, sa svakim čovekom ponaosob… obavešteniji nego “Službeni glasnik” jer znaju pre njega sve o svakom… znaju skrivene stvari i “gde djavo spava” jer ih to zanima kao što neke druge zanimaju vesti… ne dajte na sebe s njima… ako ne ustuknete pred njihovim ispitivačkim pogledom pomisliće da postoji nešto što o vama ne znaju, neka super moć za koji nisu čuli, a to će vama uštedeti neprijatnost njihovog lošeg postupanja s vama… ljudi su, ma koliko sebi laskali jer su puška i nož kod njih, životinje, koje se kao i sve druge, dele na lovinu i predatore… ovi ljudi to najbolje znaju i na tome grade svoje odnose… ako niste predator lako mogu da pomisle da ste lovina i zato povremeno sa njima morate izgledati kao predator… da vam ne bi svojim igrama smetali dok na miru ispijate kafu i živite svoj život kako želite… bez da ste lovac, bez da ste plen.
Vrtoglavica… jedan od najneprijatnijih telesnih doživljaja koji možemo da iskusimo… onaj trenutak kad nam se trotoar po kome hodamo nadje iznad glave i kad moramo da se uhvatimo za stub, drvo, auto, zgradu… kad lekari kažu “nema razloga za brigu, vrtoglavice su banalne”, ali onaj koji je duže vreme imao vrtoglavice zna koliko to stanje invalidizira, koliko je nemoćan, koliko je zavisan… one često idu pod ruku sa paničnim napadima jer kako se ne uspaničiti kad tlo pod nogama nije sigurno… gubitak podloge je bezuslovna draž koja nužno izaziva strah… to je bazični, biološki strah.
Vrtoglavice, kada za njih nema prepoznatih razloga u vidu neurološke bolesti, neretko dolaze u trenucima “promene kursa”… kad i u životu, kao u vrtoglavici, izgubimo tlo pod nogama… kad nemamo za šta da se uhvatimo… kad neki dotadašnji način života mora da umre… kad ono kako živimo više ne radi i kad je potrebno ozbiljno prestrojavanje… kad je neka naša uloga iscrpena… kada treba da pustimo to što smo bili i postanemo nešto što moramo… kada je sa nečim gotovo… kad moramo da se pozdravimo sa načinom na koji smo funkcionisali, sa sobom kakvi smo bili… kad stari obrasci više ne mogu da traju.
Najlakše je ići utabanom stazom… teško je prtiti put kroz sneg i niko to neće svojom voljom… ali, dodju trenuci kada nas život natera da skrenemo sa puta kojim smo išli… i nije to nužno loše, ali je teško jer je promena, ozbiljna promena kad deo nas, sadržan u vrtoglavici, prepozna da smo izbačeni iz ravnoteže, da moramo promeniti stil života, način mišljenja, prioritete, da moramo, kao zmija, presvući košuljicu… vrtoglavice su onaj period dok ne dobijemo novu… možda se moramo razvesti, ili pustiti sina da se oženi, ili prihvatiti smrt roditelja, možda napustiti grad… nešto moramo pustiti i prihvatiti prolaznost jer život se nastavlja… i biće još ljudi, i partnera, i deca prirodno odlaze, i vreme nam uzima roditelje, i s majkom se u četrdesetoj već davno trebalo pozdraviti i napustiti roditeljski dom… ali na trenutak – tlo se zatalasa… i to će proći… kad promena poteče krvotokom i dignemo pogled sa zemlje, sa starih puteva kojim hodamo i kad novo ja koje moramo da postanemo nadjača staro ja koje smo bili.
Onda će tlo prestati da se ljulja i krenućemo u život koji ne bismo birali, iz onog koji svojevoljno ne bi napustili… u promenu koju nikad ne bi izabrali ali smo nešto prerasli… promena je izabrala nas.
Dobra je vrtoglavica… boli kao bolovi rasta kod dece, ali ona pre nas zna da je nešto gotovo I da moramo dalje na drugi način.
Drugačiji.
Ima tako ljudi u našem životu kojima treba biti zahvalan ako nas napuste i odu … jer otišli su da negde drugde varaju i lažu, opijaju se, povredjuju… i ako su išta od toga radili nama – radiće i onome kome su otišli … treba se toga setiti i ne patiti za njiima… njihovim ste gubitkom na dobitku… učinili su vam uslugu ako su vas ostavili jer su sa sobom odneli sve što je vama sa njima zagorčavalo život… ne idealizujte ih samo zato jer vam nedostaju… ne zavidite onima kojima su otišli… isti će biti kao i sa vama… ne pravite u svom umu heroje od kukavica, ni dijamant od kamička… ljudi se teško il nikako menjaju… ljubomorni će ljubomorom mučiti i one posle vas, siledzije će ih tući, neverni varati , a pijane će ih čekati neke druge žene ako su i vama pijani dolazili.
Umesto da sažaljevate sebe setite se kako vam je sa njima bilo i prepoznajte svoj dobitak u gubitku.
Zašto su neki ljudi u lošim vezama… nije u pitanju uvek samo njihova neuroza, potreba da budu u lošoj vezi iz nekog razloga lične nesrećne dinamike koja ih tera na to… ponekad je razlog klasičan zakon ponude i potražnje i oni nisu pretpostavili lošeg dobrom već su prosto birali izmedju nekakve veze i nikakve… jer, pošteno, kvalitetni, dobri ljudi oba pola su u manjku… ljudi sposobni da zdravo vole, jednostavno, nedostaju a svima je potrebno da čekiraju svoje emocionalno polje, da imaju ili “kao da” imaju nekog i onda uzimaju ono što je dostupno… a nesreću ne prave samo dvoje loših, nesreću pravi i dobar čovek zaglavljen sa nekim ispod svoje lige koga onda čuva, leči, pomaže, trpi i ne uvek zato jer je nesrećno satkan i nesposoban za bolje… ne… nego jer je, prosto, u jednom trenutku slabosti mučen samoćom spustio gard, zatvorio oči pred nečim što je odmah video ali nije želeo jer mu je trebao neko kao i svakom živom a onda pre nego je shvatio šta se dogadja bio povučen u vir… jer nesrećne veze često nastaju iz promašaja vidjenog na prvi pogled i proklete zablude da ćemo nekog promeniti, da može i gore, da nisu ni drugi bolji i da, ako je već svima loše i svi imaju probleme, hajde da i mi imamo problem ali u paru a ne sami… a ljubav je, kako neko reče, „laka i donosi radost“ ili nije ljubav.
Ljudi znaju kad su vas povredili i ako nastavljaju da to čine nakon što ste im više puta skrenuli pažnju onda je to, da prelaze vaše granice, njihov izbor i osećaj da to mogu nekažnjeno da rade, a ne njihova neukost i neshvatanje da vam nešto smeta… ljudi ne čuju reči koliko čuju ponašanje… sledeći put kad vas povrede na isti način isti ljudi okrenite se na peti i odite odatle… učinite neočekivano, presecite niz… nemojte stoti put objašnjavati ako ćete stoprvi put preći preko nečega… nema tu dostojanstva… a nema ni željene promene… recite jednom, recite još jednom i ako vas ne čuju znajte da im se može, da ste im dali to pravo ali da im ga možete i oduzeti… ne svadjajte se s nekim što stalno kasni – zakasnite vi ili prosto odite… ne objašnjavajte ljubomornom da ste lojalni… to se ne može materijalizovati u metrima, kilogramima i ponuditi na merenje – recite svoje i jasno kažite da prestane jer to ne volite… mnogi ljudi će posle takve intervencije nestati i to je vid prirodne slekcije u socijalnim odnosima… oni drugi će korigovati ponašanje ako im je stalo… ne plašite se da ih proverite… ili se, bar, ponašajte kao da se ne plašite dok vi i ona druga strana ne poverujete u to da vas nije strah provere… jer ljudi nisu ni dobri ni loši… oni su kao i vi – onakvi kakvi im se dozvoli da budu.
Jedna od najgorih stvari koje detetu, sada odraslom, poniklom iz toksične porodice, od roditelja koji su odbacujući, nezadovoljni, nepodržavajući može da se desi, a dešava se često, je ona kada se, programirano na neuspeh, naučeno da nije dobro, da nije vredno ljubavi, da od njega nikad ništa dobro biti neće i naravno, nasukano u životu na neku stenu u vidu razvoda, poslovnog debakla ili čega god, vrati u roditeljsku kuću… na fabričko podešavanje koje ni u startu nije bilo dobro… i kada nakon celog kruga koji je u životu napravilo dodje u nesretni početni položaj gde će mu ti isti roditelji, sada sa još većim pravom, nastaviti da govore da su bili u pravu jer im je ono (on, ona) sada, svojim neuspehom, dalo potvrdu njihovog nesrećnog proročanstva… treba videti taj očaj i bespomoćnost tih ljudi kada dodju na razgovor… a savet je jedan jedini i nema druge opcije – odatle moraju van… nema povratka na mesto odakle su krenuli… ako moraju neka budu tu minimalno vreme potrebno da udahnu vazduh pre nego ponovo zarone u stvaran svet, ali kao odrasli ljudi ne kao deca iz roditeljskog doma… ako nekad nije valjalo sada će još manje… i neka ih ne zavedu krov nad glavom i parče hleba jer skupo će to platiti… napolju je teško ali je samostalnost prvi uslov koji su sebi dužni … jedini put kojim moraju da idu… niko im na njemu ne garantuje uspeh… oni u sebi nose potencijal da se nasuku ponovo, ali ako ostanu – neuspeh im je zagarantovan… osudiće sebe na pasivno životarenje uz mnogo zle krvi… tužan suživot u dva dela stana gde im nikada neće priznati pravo da budu odrasli, gde dozvolu da budu uspešni već jednom nisu dobili i gde će jedni u drugima, na dnevno svetlo, s protokom vremena, izvesti najgora čudovišta.
Mora se vani. Nema tu sreće.
Ako se sa ženom svadjate, ako vam ništa kod nje ne valja, ako vas je opet i ponovo naljutila, ako je, možda, tučete… to je perfektan način da izbegnete intimnost sa njom… intimnost koju ne želite jer: imate drugu ženu, ili problem sa potencijom ili, možda, problem sa tim da žene nisu vaš primarni objekt ljubavi jer, svesni toga ili ne, volite muškarce… i kako da ona i pomisli da postoji mogućnost da se voli sa vama ako ste ljuti, ako je ona nemoguća, ako vam ništa što kaže ili uradi nije dobro… stalna ljutina i nezadovoljstvo njome su upravo savršen način da se izbegne fizička bliskost za koju niste sposobni iz bilo kog od ovih razloga… i da to što je ona “loša žena” kod koje vam ništa nije potaman bude način da maskirate vaš osnovni problem.
Vaša žena je mnogo više od mašine za sudove, kuvarice, vaspitačice vaše dece, čistačice vašeg zajedničkog, a ne njenog samo, doma… vaša žena je osoba u koju ste se jednom zaljubili i iz nekog razloga izabrali nju… setite se povremeno tog razloga. Valjaće oboma.
Tekstove sa ove fb stranice i sajta www.tanjinblog.com možete pratiti i na instagramu.
Ako vidiš da neko tebi drag greši, da pravi pogrešan izbor, reci mu to jednom… reci mu još jednom i ako nastavi po svom – pusti ga jer čuo te je, rekao si… ako nastaviš da pričaš radiš to zbog sebe i svoje potrebe da pričaš a ne da bi te on čuo jer čuo te je već… ljudi imaju svoj put, budući i prošli… i iskustva koja su ih oblikovala… hiljade malih i velikih iskustava sa kojima su došli do neke tačke… kao i ti do svoje… i u ovoj tački svog života oni biraju nastavak puta koji njima treba… koji prati liniju započetu negde duboko u prošlim iskustvima… i dobro im je ono što je za njih dobro a ne šta ti misliš da je dobro sledeći svoja iskustva… pusti ih, prihvati… možda su u pravu što tako biraju, možda nisu i ako se nasuku sutra zbog svog izbora nemoj trijumfovati jer si pametan, uzdrži se da kažeš “rekao sam ti”… zna to čovek i sam… budi tu, pomazi mu dušu kao dobar roditelj i pusti ga da preživi i nauči svoju lekciju.
I ti si učio svoje.
Jedna mi je stvar kod toksičnih ljudi uvek bila fascinantna… a to je kako to da oni iracionalni, konfliktni, nezreli, neodgovorni nepogrešivo za partnera izaberu boljeg od sebe… racionalnog, zrelijeg, nekonfliktnog, odgovornog… retko su sa istim takvim kao što su oni… u toj jednoj stvari, vrlo važnoj, zapravo, oni su često pametniji od pametnih… pametniji od partnera koji je u svemu kvalitetniji od njih sem u toj sitnici da je život vezao za takvu osobu… neverovatno… i uvek kada dodje neko takav i poželim da vidim njegovog partnera i razgovaram sa njim sretnem njegovu sliku u negativu… nekoga ko će na svoja pleća uz sav teret koji inače u vezi nosi da stavi i partnera celog sa svim njegovim toksičnostima… i da ga prati, pomaže, leči, podržava, rešava probleme koje ovaj pravi, sedi s njim po čekaonicama i zabrinuto gleda u psihijatre, psihologe… ta mudrost pijanih, svadljivih, besnih da nepogrešivo nadju treznog, pomirljivog, blagog, ta jedina, a najvažnija pametna odluka i izbor koji naprave možda ide iz toga da se sa istim takvim kao što su oni odmah razumeju, prepoznaju, izmere nevidljivim energetskim parametrima i odbiju kao kugle na bilijarskom stolu… zaključe da takav kao oni nije dobar za njih, nije dobar, generalno, izaberu boljeg i učinivši taj jedan pametan izbor dalje nastave da biraju loše stvari, navike, okolnosti bez potrebe da išta menjaju kod sebe
© 2022 Tanjin Blog