„Privlačim toksične odnose, ja sam magnet za budale…“
Ne privlačiš, ili, bar, ne više nego drugi… ljudi – nevolje su normalno rasporedjeni svuda i u kontaktu su sa svima… ne privlačiš ih ti, ali ti ih puštaš da se u tvoj život usele… emocionalni beskućnici sa svojim koferima punim starudije, kako god ti to romantično nazvala… „bilo mi ga je žao, imao je nesretno detinjstvo, imao je nešto u očima, želela sam da mu pomognem, naišla sam u njegovom lošem trenutku, znala sam da je ispod te fasade mnogo dobar, videla sam u njemu potencijal, jasno mi je bilo da su ga svi ostavili, trudila sam se da ga razumem, bivša ga je mnogo povredila“…

Postoje ljudi kojima na čelu piše da su za izbeći ih ali, ti ne čitaš dobro… ti nisi „magnet za budale“ kako u očaju kažeš, ti si, kao, neki disleksičar za bliske odnose i ne čitaš ono što drugi lako čitaju a to je da, ako nešto izgleda kao problem, verovatno i jeste problem… ne prepoznaješ poremećaje ličnosti, zavisnike, prestupnike, marginalne likove koji će haos iz svog života preliti u tvoj, nećeš ti svoju ljubav preliti u njih… i zato i kuće i duše imaju vrata na koja svako može da pokuca, to je do njega, ali, da li ćeš otvoriti vrata i pustiti nekog unutra, zavisi od tvoje ljubavi za sebe i zdravog razuma koji je nepravedno potcenjena kategorija u svetu gde se ljubav izjednačava sa patnjom, žrtvovanjem i spašavanjem… ti odlučuješ jesi li vatrogasac, terapeut amater bez honorara, časna sestra, Kosovka devojka ili samo žena koja ne traži nevolju već ono što i svaka zdrava žena od kako je sveta i veka – ljubav, mir, stabilnost, sigurnost da bi u životu mogla da radi i druge stvari – uči, uživa, druži se što neće moći ako nosi teret od 70, 80 kg na svojim ledjima 24 časa… jer je jednom, davno, prvo poverovala da to zaslužuje a onda i poželela, bez da je svesna toga, da više nikad nema slobodno vreme i prazan um, blagoslovenu dokolicu jer je u život pustila nesnadjenog, raznizanog čoveka nevolju koga će prvo spašavati od njega samog a ostatak života sebe od njega.