Posle burnih vremena  prirodno je poželeti  mir… odsustvo svakog uzbudjenja jer je i pozitivno uzbudjenje nemir koji izvodi iz tako potrebne ravnoteže… mir sa odsustvom svakog   dešavanja jer se ne zna koje bi moglo biti prejako zato je bolje bez ijednog..

Posle burnih vremena drugačije teče vreme, usporava se misao i aktivnost a ožiljak, kao i onaj od nedavno operisanog slepog creva, vide samo oni intimni sa vama, na ovaj ili onaj način.

Posle burnih vremena i visokih talasa potrebno je mirno more, ravna  plava voda i nebo koje se  s njom spaja negde na horizontu… i  sunceva  lopta, dobra i topla… i neke isto tako dobre i tople oči  i meko krzno  životinje koja  leči nakon što su ljudi zakazali.

Posle burnih  vremena potrebno nam je da sedimo negde u miru  dok se on izvana ne prelije u nas i mi postanemo mirni kao more koje gledamo… dok pijemo vino  i jedemo sir na nekom ostrvu i masline… i suton nam je potreban sa svetlima na brodovima ispred usidrenim da tu prespavaju noć … i čovek neki  pitom i čestit na stolici do naše, voljan  da sa  nama ćuteći razgovara  zagledan, kao i mi,  u mastiljavo plavetnilo puno nevidljivih slika.