Ako stvarno imate oči da prepoznate lepotu talasa koji se razbijaju na obali,  snega na borovima što svetluca na planinskom suncu, lepotu  tišine jutra koje sviće u malom primorskom mestu ( koju razbijaju samo zvuci insekata što se tamo čuju i kamioneta što raznose voće koje će se prodavati tog dana), ako stvarno imate oči da vidite  čisto dobro u pogledu vašeg psa, savršenstvo u ukusu jagode i  mirisu ruže, lepotu u  zvuku trube koji  čini da osećate da lebdite,  ako stvarno imate oči da prepoznate dubinu neba i veličanstvenost oluje, lepotu  dramatičnih tonova  tanga, blagoslov  u ispijanju kafe u tišini sa bliskim čovekom, ako stvarno imate oči da prepoznate savršenstvo u svetu  iza sve nesavršenosti na prvi pogled,  da vidite  večnost u trenutku, ako imate moć da razumete da je sve kako treba, da će sve doći i  proći a nebo ostati, ali ako stvarno imate oči da vidite lepotu u svetu oko sebe  i kad izgleda da nema mnogo razloga za to…  Ako stvarno imate oči – niko vam ne može  nauditi trajno, ni pogrešni ljudi ni susreti,  ni loši dani ni godine,  videćete lepotu veću od svake nesreće i mudrost iznad svakog bezumlja, prepoznaćete čudo u običnim stvarima i  bićete zahvalni  što imate  takve oči  jer će vas  one čuvati  od dubokog  očaja koji često obuzima one koji nemaju tu sreću.