I tako teku dani ovozemaljski kada nam se čini da se baš ništa ne dogadja… kada je život ravna linija, kada se dani vezuju u nedelje, one u mesece,  a oni u godine… a onda naidju dani kada životu moramo izaći na crtu…  teški dani koji nas obeleže i koje bi preskočili i rado zamenili za one obične,  kad bi sve dali da je jutro koje sviće isto kao i sva pre njega…  dani kad se sazreva u trenutku i kad shvatimo da su obični ravni dani blagoslov i da je sreća pre svega odsustvo nesreće… dani kada, jednostavno, moramo izaći iz svoje zone komfora i skočiti u nešto pored čega ni prošli ne bi,  kao što se skače iz zgrade u plamenu.

Sretni su oni  koji imaju malo takvih dana. Mnogo takvih dana je krst koji se mora da nosi i koji trajno menja  ljude menjajući  im vrednosti, verovanja, želje… i oči.