I tako teku dani ovozemaljski kada nam se čini da se baš ništa ne dogadja, kada je život ravna linija, kada se dani vezuju u nedelje, one u mesece,  a oni u godine. A onda naidju dani kada životu moramo izaći na crtu, teški dani koji nas obeleže i koje bi preskočili i rado zamenili za one obične, kad bi sve dali da je jutro koje sviće isto kao i sva pre njega. Dani kad se sazreva u trenutku i kad shvatimo da su obični ravni dani blagoslov i da je sreća pre svega odsustvo nesreće. Dani kada, jednostavno, moramo izaći iz svoje zone komfora i skočiti gde ne bismo nikad kao što se skače iz zgrade u plamenu. Sretni su oni  koji imaju malo takvih dana. Mnogo takvih dana je krst koji se mora da nosi i koji menja  ljude menjajući  im vrednosti, verovanja, želje i – oči.