“Bio sam pijan“,„ne znam šta mi je bilo“,„to nisam bio ja“,„neće se ponoviti“,„nisam znao šta radim“, „mene su naterali“…
… mnogo je različitih objašnjenja i opravdanja za nečije neočekivano neprijatno postupanje, a istina je samo jedna – iz čoveka pod pritiskom može da izadje samo ono što se u njemu već nalazilo, kao što kad pritisnemo sundjer iz njega izadje voda… iz čoveka u kriznim situacijama ili samo situacijama može da izadje jedino potencijal koji je živeo u njemu skriven, nikako ništa što je izvana došlo, što mu je neko nametnuo, što ga je neko naterao… „sve što je palo bilo je padu sklono“ … umetnuti faktor bile su samo okolnosti u kojima se neko našao, ostalo je do čoveka… situacija samo izvlači potencijal na površinu… za herojstvo, kukavičluk, izdaju, bilo šta… „prilika stvara lopova“, „vrata se od poštenih zaključavaju“
Treba se setiti toga kad slušamo nečije opravdanje, ali, isto tako, treba imati na umu da “ništa ne znamo dok nam se ne desi” i da život, sutra, iz nas, na dnevno svetlo može da iznese ono što o sebi nismo znali.
Zato, oprezno kad slušamo tudja opravdanja i još opreznije kad ih sa prezirom odbacujemo… jer ima ona mečka što, sve igrajući, ide od vrata do vrata i ne znamo na čija se vrata sada namerila.
Ostavite odgovor