Sve je u našim životima trenutak, a život ceo smrću definisana i omedjena serija trenutaka, dobrih i loših… kao fotografije s letovanja, slike s mature, venčanja, rodjenja deteta, slike s onima kojih više nema…
… sve je samo trenutak i to je dobra i loša vest jer prodje sve, trenuci sreće ali i trenuci bola… ili se umanji njihov intenzitet i ne bole više na taj, oštar, nepodnošljiv način jer preživi čovek sve što mora i kako mu je dato…
… sve je samo trenutak i lekovito je znati i reći čoveku – „proći će“… čoveku koji se savija pod teretom trenutne patnje uveren da će uvek biti tako: da nikad više neće voleti, biti sretan, da će uvek imati strahove koje ima, da će brinuti zbog iste svari… jer gotovo je sigurno da neće i da će sve što mu sada izgleda kao da nikada neće proći – proći i da svetla životne pozornice sada osvetljavaju neku stvar jasno dok su druge u mraku… a svetlo se premešta vodjeno rukom nevidljivog režisera…
… sve je samo trenutak i sva je mudrost setiti se toga kad dodju loši dani… da će proći ili izbledeti u jačini… a u lepim danima uživati, sada i ovde, naučiti da prepoznamo čiste trenutke sreće: zacenjenost od smeha, pogled na planinske borove odevene u belo ruho, ono kad učimo dete da vozi bicikl, sadimo cveće, jedemo krem pitu
… sve je samo trenutak i najpoštenija definicija sreće je da je ona odsustvo nesreće a sve drugo je stvar toga kako vidimo pozornicu na kojoj se odvija naš život: sa svetlima i tamnim mestima, likovima koji ulaze u jednom činu i izlaze u drugom i … najvažnije – volimo li glavnog junaka i da li smo na njegovoj strani, dok bije svoje bitke, iz scene u scenu
Ostavite odgovor