Ništa tako ne veliča lepotu jutra kao gusta tama noći… bez noći ne bismo znali da volimo lepotu svetla… i ništa tako brutalno ne veliča samoću kao društvo ljudi koji nisu tvoji… i ništa tako jasno ne definiše prave kao prisustvo pogrešnih… uz prisustvo pogrešnih snažnije osećamo nedostatak pravih nego […]

Priča mi jedna žena kako je posle dugog razmišljanja odlučila da kaže svom poslodavcu koliko joj novca duguje… znala je da ga to može naljutiti, sa svim posledicama koje ta ljutnja može da napravi, ali nije više mogla da podnese unutrašnju napetost i nezadovoljstvo sobom što toleriše mesecima nečiji loš […]

I ma kakvi mi bili i ma koliko se trudili da budemo ovakvi ili onakvi, ljudi će nas uvek videti onakve kakve mogu, dokle imaju potencijal da dobace… i gledaće nas kroz sebe i svoje oči i svoju dušu… nikad vam lažov neće verovati da govorite istinu i svaki će […]

Svaki put kada iz potrebe: da ne štrčimo, volimo ili budemo voljeni, prilagodimo se, ostavimo dobar utisak, sakrijemo svoju dubinu koje se stidimo… svaki put kad odlučimo da se, zarad nekih običnih ljudskih želja i slabosti, isprostituišemo sa sopstvenom dušom i stupimo u autentičan, dubok, pravi kontakt, prijateljski ili ljubavni, […]

Ima nečeg duboko tragičnog u našem upornom nastojanju da od nekih ljudi iznudimo ikakvu pozitivnu emociju, pohvalu, osmeh, zahvalnost, ljubav… da još jednom i ponovo, ne brojeći tragičan broj pokušaja, poverujemo da možemo da od slepog, na sve što u nama valja, dobijemo potvrdu da smo dobri, vredni, lepi, voljivi… […]