Ubistvo iz strasti… zločin koji u svom nazivu ima jednu tragičnu, romeovsku, gotovo romantičnu crtu, jer asocira na snažna osećanja, veliku ljubav, strast, patnju, nemogućnost da se živi bez nekog… neko je nekog ubio, najčešće muškarac ženu, jer ju je mnogo voleo i nije mogao da živi bez nje… u moru ostavljenih, nevoljenih žena koje se bore za svako parčence naklonosti voljenog muškarca ovo liči na fantaziju, gotovo da žena poželi da bude voljena na takav način, toliko…
A „ubistvo iz strasti“ nikakve veze sa ljubavlju nema… jedina strast, ovde prisutna, je u strasnoj mržnji prema ženi koja se mrzi do mere dovoljne da neko poželi da je uništi… i opet ne zato što je voli ili je voleo… toj „ljubavi“ prethodi dugotrajno zlostavljanje, iscpljujući mučni noćni karnevali u kojima do zore ona mora da objašnjava gde je, s kim i zašto bila negde, ako nije da li je želela, da se seti, svega da se seti, šta se desilo i nije desilo, ko joj je, kad i šta rekao a šta ona njemu… i tako dok se zlostavljač ne uspava a „strasno voljena“ još jednom ne osvane u jedno od zadnjih jutara koje broji….
I nije tu o ljubavi reč, čak ni o onoj prema sebi… o, ne, nje ovde ima u ozbiljnom deficitu… jer onaj koji ubija iz strasti, na nekom dubokom nivou istinski veruje da nije vredan ljubavi, snažno pretpostavlja da ga niko ne može voleti i nikakvoj ljubavnoj zakletvi ne veruje jer – kako bi njega neko voleo kad on, prvi, sebe ne voli.
Ubistvo iz strasti, na koje se advokati odbrane pozivaju, je samo, jedino i isključivo, ubistvo iz: povredjene sujete; duboke mržnje i destrukcije prema ženi/ženama koje je, vrlo verovatno, mnogo starije od odnosa sa tom konkretnom ženom i nije mu ona uzrok; snažnog osećanja inferiornosti ubice i uverenja da je nedostojan svake ljubavi i da, otuda, svako ko kaže da ga voli nužno laže i ruga mu se… žena koja ga je ostavila ili čijeg se ostavljanja boji, time je, u njegovom doživljaju, otkrila celom svetu da je on manje vredan muškarac, gori od svih drugih, nedostojan svake ljubavi, loš ljubavnik i neko ko ne može ničim da zadrži ženu a to je upravo ono što on o sebi duboko misli i veruje… zato ona mora biti kažnjena kroz tragičan čin ubistva nje kad već ne može da ubije sebe koji o sebi misli to isto… ponekad nakon ubistva žene on ubije i sebe.
Ubistvo iz strasti je strasno samo u onom delu koji se tiče „strasne destrukcije“, crnila i besa i direktno je suprotstavljeno svakom ljubavnom osećanju. Ubistvo iz strasti nije ubistvo iz ljubavi, tu nema ničeg romantičnog i svako idealizovanje tog čina ili odbrana koja se bazira na osećanju ljubavi koje je u njegovoj pozadini nije realno i nije suština stvari. Advokati rade svoj posao ali je samo ovo istina… i tačka.
Ostavite odgovor