Znala je puno o svemu i svačemu i, praktično, ništa o životu. Kao Alisa u zemlji čuda zatečena u realnosti koju ne poznaje, okružena likovima koji samo liče na ono što bi trebalo da budu. Nije bilo nikakvih pravila, ništa nije bilo sigurno i sve je bilo potpuno nepoznato. Puna informacija o svetu nije zapravo o njemu ništa znala i bila je sasvim izgubljena i nepripremljena za život. Sve što bi joj izgledalo poznato raspršilo bi se u kontaktu u hiljadu komadića koje više nije prepoznavala. Sasvim nepripremljena na obične stvari poput onog galeba što ga mornari teraju da hoda a on ne zna jer je letač. Kako da razlikujem dobre ljude od loših, pita me, jer je očekujući da su svi dobri sada u uverenju da su svi loši i strepi od svih i svega. Čitajući, umesto da živi, sve vreme je skupljala informacije o svemu i svačemu, samo iz pustog verovanja uplašenog deteta, da se skupljanjem znanja može da zaštiti od nepredvidjene neobaveštenosti koja bi bila kobna. I sada zasuta svojim oštroumnim zaključcima, kao konfetama drugog dana nove godine, rezignirano shvata da je samo povećala ono što godinama nastoji da smanji.
Sad više ne može nazad.
Ostavite odgovor