Još jedan student koji je uredno davao sve ispite bez da izgubi ijednu godinu, onda je apsolvirao i sada tri godine nije dao ispit a ima ih još šest do kraja studija. I nikome nije jasno šta se desilo, i svi se čude i ljute…zar sad kad je položio onoliko puno ispita da stane pred kraj i možda nikada ne završi veliki posao koji je započeo i briljantno radio do kraja, do pred sam kraj, bolje rečeno…čini se da odustaje od trke ispred samog cilja.

…jer mnogi upravo to urade…jer kraj ove trke označava odrastanje, sazrevanje, nove uloge… treba biti veliki, treba se zaposliti, treba stvarati porodicu, radjati decu. Nekima je mnogo lakše da budu studenti, učenici, djaci, da idu u školu… to deluje tako zaštitnički zavodljivo, uljuljkano…učiš, kao da si mali, ideš u školu, sada veliku školu i kao da vreme stoji u nekom trenutku koji bi da zamrznu, da nikad ne prodje…a to je nemoguće i jednog trenutka postane baš ružno jer dolaze novi djaci a ovi, večiti studenti, su ni na čijoj zemlji i sad već izgledaju tužno sa tom pričom da studiraju jer postaje jasno svima oko njih da će stati, neće završiti…uplašeni od nastavka života, uplašeni od toga da nešto okončaju i počnu drugi deo…jer nekima je pomisao o uspehu nespojiva s njima, plaše se uspeha kao drugi neuspeha, zapravo se i oni plaše neuspeha nakon uspeha i ne vide da počinju da liče na tragične junake dok simuliraju mladost, i školu, i kao učenje, i to odevanje i kao studiranje, i kao tu nonšalanciju dok i to ne prestane…dok ne postanu definitivno neuspešni, gorki ljudi, što su razočarali sebe i one oko sebe, što su se narugali svojim potencijalima jer „ko bi rekao, on je toliko obećavao“, što su se uplašili da porastu, da završe jedan krug, da nešto okončaju, da u nečem uspeju. A stagnacija nije dozvoljena, živ si dok se krećes, smrt je usporavanje.

…I kazniće život Petra Pana i Zvončicu jer život nije bajka, i „nebo nema miljenike“, i „možeš kako hoćes ali ne i dokle hoćeš“. I niko ne stoji na mostu osim oni što hoće da skoče s njega, jer ako si jednom poželeo da predješ na drugu stranu znači da si mogao, da si imao želju, da u tebi postoji sećanje na taj trenutak kad si krenuo i prošao pola, i više od pola i boleće te celog života jer si poželeo i odustao kao što neće onog koji nije nikad ni pošao, ni želeo, koji nije ni imao ideju da pokuša.