Naši partneri, a ne ono što kažemo o sebi, najbolji su odraz toga koliko istinski volimo sebe i šta o sebi mislimo… uvek smo sa onim koga mislimo da zaslužujemo bilo da nas tretira kao princezu ili kao krpu,.. naši partneri su nepogrešivo ogledalo toga što mislimo o sebi, oni su naša mera kako je mi ocenjujemo inače bi prirodno otpali od nas… nećemo podnositi dobar tretman ako negde u dubini duše osećamo da ga ne zaslužujemo, da je greška u pitanju… i nećemo podneti loš tretman ako osećamo da smo za bolje… biramo i ostajemo sa nekim dok se ne promeni naša predstava o tome šta je za nas i to je zapravo jedini način da prerastemo loše odnose… onog trenutka kada se u nama dogodi “switch” i mi se zapitamo “šta ja radim ovde, šta će meni ovo”, tek tada i samo iznutra kreće naše ozdravljenje… i zato su saveti tipa “nemoj s njim/njom” kao vetar… ne spolja, iznutra je jedini put… samo kad prerastemo neko naše stanje, neko bazično mišljenje o sebi onda se možemo probuditi s nekim licem na uzglavlju do našeg osvešćeni, probudjeni, izlečeni.
I zato nije pravi savet “nije on/ona za tebe” nego “nisi ti takav za sebe”, a to je mnogo više i mnogo dublje od toga da prekinemo sa nekim… sa sobom koji nije sebi dobar treba prekinuti… istinski, duboko, zauvek.
Ostavite odgovor