Ma koliko da ste kvalitetna žena, nikada nećete biti dovoljno dobri muškarcu koji nije spreman da vam bude dorastao… i ma koliko da ste kvalitetan muškarac nećete moći da budete dovoljno dobri onoj kojoj dobrota još ne treba jer nije stigla dotle… i nikada nećemo biti poslednja stanica putnicima po definiciji, onima koji bi samo da putuju i ne žele da stanu… onima koji se neprestano zapetljavaju u loše odnose sa isto takvim partnerima kojima će, kad odnosi dodju do kraja, zamerati upravo ono što ih je njima privuklo: njihovu nezrelost, površnost, sebičnost, pohlepu, prazninu… i žaliće se, zaista verujući tome što kažu, na to da nema pravih ljudi ni prave ljubavi (nasmrt preplašeni od nje)… ili će koketovati pričom o tome kako su emocionalno nedostupni kao da je taj feler neka egzozična biljka koja samo u njihovoj bašti raste… i iznova će ponavljati iste odnose i obrasce, menjajući crnku za plavušu, kojima će zajedničko biti, samo i jedino to, da nikada ništa duboko kod njih ne mogu da pokrenu i da su sa njima potpuno bezbedni i zaštićeni od svega pravog pa i pravog bola, kad te povredi neko ko ti je prišao blizu… i žaliće se i dalje na žensku dvoličnost /na muški šovinizam onih koje su jasno odmah prepoznali i takve izabrali kao lake za konzumaciju, kao brzu hranu… i opet će tako, i opet, jer im je tako lakše, mnogo lakše i zato što ljudi uvek nepogrešivo, ma kako patili, biraju manju patnju, onu koju će lakše da podnesu… neko da ode, neko da ostane, neko da se oženi, neko da ostane sam, neko psovku, a neko tišinu… i to neće biti jasno onome sa strane, ali će njima biti bolji izbor jer će ih držati na bezbednoj udaljenosti od pravih stvari, ali i pravih povreda… i to je njihovo potpuno legitimno pravo, da žive život kako žele… pošteno… zato možete biti zdravi i pozitivni, zreli, podržavajući i autentični – nećete vredeti onome ko to ne može ili neće da primi, potpuno je, za vas, svejedno… ono što možete je da budete to što jeste jer “ne može slonče u lonče”… nema tu sreće, ni za slonče, ni za lonče… ako ste došli do negde – vi više ne možete nazad sve i da hoćete i morate, prosto morate, da pustite ljude da sami odluče kuda će oni i dokle da idu… s vama i u životu.
Ostavite odgovor