Ne radi se o tome da ste nedovoljno lepi, pametni, poželjni, interesantni, privlačni, dopadljivi, duhoviti… ne radi se o tome da ste rekli nešto pogrešno ili da niste rekli nešto pravo, da ste ćutali kad je trebalo da pričate ili pričali kad je trebalo da ćutite… ne radi se o tome da ste previše ili nedovoljno dali, da ste požurili ili ubrzali… ne radi se o tome da ste bili previše iskreni ili previše zatvoreni, da ste se ogolili ili podigli zid… ne radi se o tome da ste možda sve trebali drugačije… ne radi se o tome da ste pričali o pogrešnim temama ili niste pričali o pravim… ne radi se o tome da ste nešto pogrešili ili da ste vi takvi, kakvi ste, pogrešni.

Radi se o tome da ste bili s pogrešnim, a onda je sve pogrešno i mnogo je pitanja a malo pravih odgovora… nije da niste pravi nego niste sa pravim… nije vaš čovek i tu, prosto, nema pameti, nema pomoći… kad neko nije naš možemo biti najbolja verzija sebe, najljubavnija verzija ljubavnog bića u univerzumu… možda taj traži najgoru, možda mu to treba… možda mu u njegovoj tački razvoja na kojoj je sad i na kojoj će, možda ,ostati zauvek, ne treba ono što mi mislimo da treba… možda mu baš treba da ga neko ne razume, da ga vuče za nos, da bude dosadan, običan, ravan, prazan ili samo lak, na ovaj ili onaj način.

Ljudi imaju legitimno pravo da biraju svoje pogrešne izbore… a nema pogrešnijeg izbora od onog da biramo onog ko ne bira nas… mi možemo samo da se o svom jadu pozabavimo i da prepoznamo kad nešto nije naš par makar mi bili zvezda nebeska… jer neko traži tek zrno peska il možda, prosto, ne traži ništa.