Prepoznaju se, odmah, ljudi koji su kao deca kritikovani da nikad nisu  dovoljno dobri i gde je vaspitanje bilo svedeno na  nabrajanje njihovih grešaka i mračna proročanstva o tome da od njih nikad ništa neće biti… prepoznaju se deca čija je volja lomljena svaki put, koji su morali šta ne žele i nisu mogli ono što hoće, prepoznaju se „ćerke kurve“ i „sinovi propalice“ čiji roditelji nisu umeli da im daju nešto što verovatno ni sami nisu imali – bezuslovnu ljubav i prihvatanje, koji su se sa decom rivalizirali zaustavljeni nekad davno u nekom svom razvoju, emocionalno zakržljali,… odrasli ljudi, oženjeni, udati, decu izrodili a  sami nesrećna deca u duši, besni, uplašeni… koji nisu umeli da svojoj deci daju dozvolu da budu sretna i uspešna, da im požele sve najbolje na životnom putu koji ih čeka nego su im napunili dušu strašnim teretom neprihvatanja, odbacivanja, tamnih predikcija što postaju kletve… prepoznaju se u ordinacijama po buntu i divljoj crti koja je davno postala njihov način preživljavanja u surovim uslovima gde su  morali da se bore  sa onima od kojih je prirodno bilo da dobiju zaštitu… prepoznaju se  po besu i neuspehu, “bodljikavom ponašanju“ koje tera ljude od njih ili, pak, privlači iste takve što nesreću multiplicira… po tome što su stalno u gardu i skaču na prvu loptu… to su oni “što imaju dobru dušu“ ali nesretne biografije, što su se  pod teretom zauvek ućutali i povukli iz života ili, pak, podivljali od neljubavi… s kojima je teško…  koji sa neverovatnom preciznošću generišu nesrećne odnose, biraju loše prijatelje, loše partnere, loše društvo i pogubne navike, sa tužnom prisilom da potvrde roditeljska predvidjanja, zavadjeni sa svetom, sa sobom… sa šefovima koji ih maltretiraju, partnerima koji ih zlostavljaju, dok obilaze ordinacije profesionalnih pomagača koji pokušavaju da umanje načinjenu štetu… dok žive živote  kojima potvrdjuju prva iskustva da je svet loše mesto, opasno, da treba biti na oprezu, spreman da odgovoriš na napad … i kad ga nema…  jer ništa nije tako dobar prediktor sreće čoveka od toplog  i zaljubljenog pogleda  njegovih roditelja koji mu se dive dok  raste, crta, recituje, pleše… to se ne zaboravlja, to je ulaznica za ličnu sreću i prijatan život… to saznanje koje postaje vera, a vera karakter koji privlači ista  takva nova iskustva u kojima očekuješ najbolje i to dobiješ … ili suprotno.