Možemo to različito zvati i možemo do toga doći na različite načine i kazati: dobićeš ono što očekuješ ili „kako zračiš tako i  privlačiš“, ili „kakva te ljuljaška zaljulja –  takva te do kraja ljulja“, ali čini mi se da postoji tačno utvrdjena, programirana količina ljubavi koju kroz život možemo da dobijemo, količina ljubavi za koju imamo dozvolu, kao onaj broj u crvenom krugu na teretnim kamionima  koji izražava maksimalnu  dozvoljenu brzinu… i preko toga ide vrlo teško ili ne ide uopšte…

Slušam ljude koji dolaze sa teškim životnim pričama, mučeni od nemila do nedraga, ljudi bez posla, novca, zdravlja… i žene koje idu od čoveka do čoveka: alkoholičara, nasilnika, ljubomornog, lošeg pa još goreg i čija je ljubavna istorija pisana psihopatologija muških likova… jer sve su probale… i ne mogu da se otmem utisku da je za loš kvalitet životne trke odgovoran loš start, loša porodica i ono najvažnije – loš odnos roditelja prema detetu, poruke koje mu direktno i indirektno šalju… jer u mom se poslu zna ono što vaspitačice ne uče decu u vrtićima a to je da nisu sve mame i tate po defaultu dobre i da postoje oni koji svoja zlodela  slobodno ispoljavaju unutar zatvorenih vrata svoga doma i doma njihovog nesrećnog deteta… zločinci nevidljivi pred svetom i zakonom, oni kojima se nikad nije sudilo a trebalo bi… a odnos prema najslabijima – deci i životinjama najbolje je merilo prave prirode.
U ovom se našem poslu lako i brzo gube iluzije… i potreban vam je stomak za mnogo toga što ćete čuti… i ako moja profesija jeste deformisana profesionalno to samo znači da očekujemo svašta i ne pretpostavljamo ništa.
Ljubav s kojom vam majka vezuje mašne ispeglavši ih pre toga i ljubav s kojom vam kuva supu, pa krompir, malo mesa, voće za užinu i kolač da se zasladite, pomalo od svega, i ljubav kojom slaže kao mantru u mozgu „vitamini, minerali, toplo, kuvano, na kašiku“ … ljubav, dakle… i zadovoljno lice oca dok recitujete vašu prvu recitaciju od dve strofe, ponosno kao da napamet govorite ceo „Gorski vijenac“… način na koji slušaju vaše „lude“ avanture kao što je prvi školski dan, briga kad vam nije dobro, ono kad vas pitaju“ šta ima novo“ a onda trepere sa vašim neraspoloženjem ili ljutnjom brižljivo vas usmeravajući toliko da vas povuku u pravom smeru a opet ne previše da prepoznate njihovu intervenciju i zatvorite se… ljubav koju dobijate meko, tiho, neprimetno, pouzdano i izvesno kao što sviće svakog jutra… ta ljubav vas čuva od loših izbora prijatelja, ljubavnika, okolnosti… jer vam je prirodno da budete tamo gde vam je dobro, jer, prosto, lako skliznete u taj žljeb, jer to tražite, to očekujete i to nalazite baš kao što oni drugi, koji nisu imali tu sreću stalno srljaju u nevolje ispunjavajući nesrećna roditeljska proročanstva – kletve: „nikad od tebe ništa neće postati, život si mi upropastio, izgledaš ko prostitutka, miči mi se s očiju“… oni moraju da se za ljubav bore, njima se to ne podrazumeva… moraju da zasluže kao da u startu ne vrede dovoljno pa tek treba da pokažu da to nije tačno, bore se za ono što je nekom apriori… drastična razlika u startu koja odredjuje trku i finiš… jer loš start čini da je nesreća poznata i bliska i loši odnosi i ponašanje prirodni… i ako vas vredjaju, tuku, ponižavaju – to je to, bar to znate da nosite… i potreban je veliki rad na sebi da se zaustavi tragični niz loših dogadja, i treba mnogo bolnih imunizacija pogrešnim ljudima i okolnostima da prestanete da se lepite za njih i oni za vas i mnogo snage da se ne sklizne u prirodni žljeb i da se kaže kaže“ stani, ovo nije za mene“ iako izgleda baš po vašoj meri – malo povreda, pa uvreda, pa nepoštovanje, pa neka ćuška… što reče jedna devojka „samo kad nisam dobra“… a to je uvek, od malena, po programu, unutar dozvole dokle možeš jer ćeš, ako se nadješ u nečem dobrom što misliš da ne zaslužuješ, uraditi nešto naglo, neočekivano, brutalno, uništiti sve, povuće sebe i onog do tebe na dno naučen da nisi za visine nego suterene rodjen.
Jer sreća kao i nesreća imaju to svojstvo da se prirodno repliciraju i dele prostom deobom kao niži organizmi… da se grupišu, integrišu, povezuju a onda, po gotovo fizičkim zakonima, većom masom privlače nove manje mase srećnih i nesrećnih okolnosti.