Oprezno s tim da uvek i za svakog imate razumevanja… jer vrlo lako, sve tako razumevajući druge, možete nehotice zaigrati u protivničkom timu i neosetno stati na tudju stranu svaki put… ako sve razumete možete navići ljude da lako ulaze u vaš lični prostor, dobronamerne i one manje dobronamerne, i da šetaju po njemu kao da je njihov… ako sve razumete lako se možete zaigrati igara u kojima će stradati vaše lične granice i lični prostor… sve u ime ljubavi, prijateljstva, zrelosti… ako ih uvek vi zastupate… zdrava doza egoizma je neophodna i nekima od nas je nužno da se toga podsete i da podsete one oko sebe na to.
…i ako ste od onih zrelih, mudrijih, vaspitavanih na onome “pusti njega, vidiš da je mali”, od onih kojima je dato da uvek mogu da se lako stave u kožu drugog – uzdržite se ponekad… iako shvatate čoveka sukobljenog s vama – ponesite se kao da ne shvatate i gledajte šta se dogadja… jer svi imamo pravo na parče nesavršenosti i na to da je potrebno da nekada i nas razumeju, da nas puste da pogrešimo, budemo nezreli, nekompetentni a ne samo štreberi u učionici života, uvek spremni za čas, sa podrezanim olovkama, uvek na svom mestu, uvek na usluzi… jer teško je nositi sam toliku odgovornost za trajanje nečega što je zajednički posao… i niko nije “svetli lik iz ruske literature“ da nema pravo da ponekad i sam traži razumevanje za sebe… zbog ravnoteže i ličnih granica u odnosu dva odrasla ravnopravna bića.
Ostavite odgovor