Strpljenje… odložiti, pustiti, prepustiti, dozvoliti životu… ne mešati se, ne odmah, prespavati, sačekati ili bar samo izbrojati do deset…“ wu wei“, kažu Kinezi, umetnost najmanjeg napora, delanje nedelanjem, jednostavno sačekati talas i uzjahati ga, izabrati trenutak koji je, zapravo, izabrao tebe i slediti prirodni tok, bez upinjanja, bez da siliš, ubrzavaš, kreiraš realnost kao da znaš najbolje i vidiš više od uske cevi kroz koju gledaš  jer – „ljudi planiraju a Bog se smeje“
U ovom životu mnogi nikada neće ovladati tom veštinom, a trebalo bi… nekim ljudima treba reći – kreni, reci, učini nešto… nekim drugim treba reći – polako… duboka mudrost… ona o najmanjem otporu… umeće da sledimo nešto pametnije od sebe, nešto što slaže Rubikovu kocku našeg života dok mi smetamo, ponekad baš ozbiljno smetamo i ljutimo tvorca… Rubikove kocke.
Kontrola je ključna reč… kontrola da sprečimo neočekivanu novinu koja može biti kobna… strah da neko ne obriše naše, upravo nacrtane, Arhimedove krugove u pesku, savršene jedan jedini trenutak jer više od toga je nemoguće i pomalo sablasno… i liči na zaustavljeno vreme, život kao fotografiju, smrznutu sliku…

Kontrola je drugi pol strpljenja a ne nestrpljenje… jer nestrpljiv si da dočekaš nešto… moraš da intervenišeš, da se umešaš, odmah, u trenutku koji si ti odredio, na tvoj način jer se bojiš ishoda koji ne proizvodiš ti, lično… ne veruješ… ne možeš da u igri poverenja slobodno, bez straha padneš u ruke saigraču bojeći se da te ne ispusti, ne zadrži dok padaš… iz ma kog razloga… da se našali ili što si pretežak…

Kontrola… key word… kontrola koja sledi nakon dugih i teških perioda u životu kojim je carovao haos… nestabilni ljudi, nesigurne okolnosti, neočekivani gubici, iracionalni roditelji, partneri… periodi van kontrole  kad si bio mali ili možda veliki ali nemoćan ili nezaštićen iz bilo kog razloga a nisu te uhvatili dok padaš, možda su te čak i bacali u vazduh… zato sada kontrolišeš, ne puštaš, ne veruješ… sećanja su jaka i stari osećaj je zaključan u krvotoku… svet je opasno mesto u kojem žive opasni ljudi i stalno se nešto strašno može desiti… moraš da sprečiš, budeš obazriv, reaguješ prvi, reaguješ odmah… moraš da kontrolišeš.
Budi miran, ne boj se, veruj. Ono što te dugo plašilo – gotovo je.

Danas je novi dan.