Zavodljiva, sveža, mladja od njega nekih četrdeset godina, gadjenjem je odgovorila na njegov zadivljen i požudan pogled. Još nekoliko takvih devojaka i susretanja na ulici, još neki prezriv pogled koji neće prepoznati i on će se vratiti kući zavadjen sa svojom sudbinom koja mu je dodelila omatorelu, okrupnjalu ženu, njena reumatična propadanja, suvo kašljucanje noću. Osećaće je kao kaznu, mrzeće je želeći prolaznice kojih se tek željom takao, nedostupne, nezainteresovane.

Pritom neće pomisliti na mladiće koji ih, prirodno, poseduju, neće praviti poredjenje koje ne bi izdržao i  neće shvatati da je njegovo staračko telo veća kazna njima nego njegova žena njemu i mrzeće nju a ne svoju starost, uzavrela htenja promašena, čežnju kojoj se odgovara prezirom.

Ne bi one bile s njim ni da nje nema, bez razloga je mrzi, nije ona prepreka već je on mali i nevidljiv ali sto će se blokova isprečiti da ne postane toga svestan.