Sve to stoji… karakter je sudbina… i zakon privlačnosti… i način na koji vibriramo i privlačimo komplementarne energije… i naša prošla iskustva odredjuju našu sudbinu i buduća iskustva… i ta tendencija da ponavljamo odnose iz prošlosti, iz naše primarne porodice i da se nepogrešivo pronalazimo sa ljudima sa kojima treba da odigramo stare uloge u novim predstavama, sa novim starim likovima… sve se ja slažem… i da kako seješ tako češ i žnjeti, i svaka ptica svome jatu leti, i sličan se sličnom raduje… znam ja to… i postoji uzrok i posledica, i u današnjem danu je seme sutrašnjeg i plodovi jučerašnjeg dana…
Ali… dok koračamo putem koji smo izabrali ili imamo iluziju da jesmo jer su nam, kako različita učenja kažu : izbori nesvesni, ili planetama uslovljeni, ili karmičkim iskustvima, ili izborima naših predaka… kako god… dok nas „šibaju vetrovi i kvase kiše“… dok planiramo, smišljamo, odlučujemo, radimo… dok volimo, ostavljamo, sanjamo pa onda menjamo snove… dok se susrećemo, trajemo i razilazimo sa ljudima s kojima prelazimo deo puta… dok gradimo pa razgradjujemo, stičemo uspomene pa zaboravljamo, nekad zbog vremena, nekad da bi nastavili dalje…
Sve ja to znam… ali, ne znam kako… nekad se… uvek se kockice poslože kako mora i sve legne na svoje mesto… možda ne na naše mesto i kako bi mi hteli ali legne nekom logikom starijom od našeg uma i svake psihologije, i filozofije, i religije… i najracionalniji medju nama skinu kapu starijem zakonu od svih koje znaju i Gospodin slučaj ušeta na pozornicu i donese neku vest, neku okolnost, nekog čoveka i – šah – mat za slavlje ili tugu, za uspeh ili poraz ma kako da smo sve lepo uradili, ma kako da smo sve strašno pogrešili… i neko izvuče životni loz bez da je i znao da igra i nekom se život sruši ma kako dobar igrač bio… Gospodin slučaj… onaj što ulazi u zadnjem činu, neupadljiv, gotovo kao statista… da nagradi ničim zasluženo, da ošteti ničim izazvano… Gospodin slučaj što pogadja trojku u zadnjoj sekundi i neko pobedi – neko je izgubio a igrali su isto, tesno sve vreme… Gospodin slučaj koji se ne može zavesti, prevariti, očekivati, pretpostaviti, potkupiti jer je nevidljiv… kad zakasnite na avion i to vam promeni ili nastavi život, kad slučajno odete negde gde nikad niste i tamo sretnete nekog, kad na košarci povredite prst i završite karijeru saksofoniste, kad u udesu izgubite sve…
Gospodin slučaj… čije se ime izgovara sa strahopoštovanjem… on je kao ona vila sudjaja što prorekne sudbinu bebi u kolevci u bajkama, nemilosrdan, mušičav, nepodmitljiv, od trenutka (i bukvalno)…
To malo zrno sreće ili nesreće… sudbina ili kosmička intervencija… ili tek potpuno besmisleno sudaranje kugli na nekom stolu za bilijar posle čega više ništa nije isto… jer izgleda da nebo ipak ima miljenike… slučajno odabrane ili iz razloga do koga naš um ne može da dopre.
Ostavite odgovor