Za sve spasioce, profesionalce i amatere, za sve pomagače, dobre duše, zemaljske i milosrdne andjele – ne možete pomoći svima:
– neki od onih kojima pomažete ne trebaju pomoć, naročito ne vašu i vi ste ti kojima treba pomoć od pomagaštva dok živite iluziju da pomažete drugom;
– neki od onih kojima bi da pomognete su duboko ušli u lik, zaigrali se i zaboravili da skinu kostim kad dodju kući pa ga nose po ceo dan, kao ona deca posle priredbe kad su glumila Zvončicu u vrtiću… navikli su na njega, postali su svoj lik i više se i ne sećaju ko su bili i šta bi trebalo da budu kad se vrate kući, kuću više nemaju, žive na sceni, ne oduzimajte im to;
– neki, pak, uživaju u svojoj patnji, srasli su sa njom… ljudi uživaju u raznim stvarima (prodavačice ljubavi to najbolje znaju) i ko ste vi da birate za njih… neki se ljudi hrane sažaljenjem u tudjim očima i na jedan, gotovo, egzibicionistički način iznose svoj “dnevnik uvreda” rešeni da od njega nikad ne odustanu… biraju da ne skinu cipele koje žuljaju da ne bi mislili o nekoj većoj muci… uvek se bira manja od dve muke koje čovek ima ma kako to sa strane izgledalo, bira se lakši put… lakši za tog čoveka, ne za nas… ljudi biraju čudne stvari, nekima je ljubimac pas – nekima iguana;
– i vaši su resursi ograničeni… vaše znanje, moć, energija, vreme… i – treba biti pametan… pomagati onome ko pomoć treba, ko pomoć želi, kome pomoći možete, ko može pomoć da primi… inače ličimo na ono vaspitano dete što bi da prevede staricu preko ulice a ona ga udara štapom po glavi jer a)ne želi da predje ulicu i b) misli da bi dete da je pokrade.
Ostavite odgovor