Ako ne budete imali sreće, može vam se desiti da se okliznete i završite na samom dnu neke provalije… ako baš nemate sreće, to može biti vrlo duboka provalija iz koje je teško izaći van i iz koje se svetlost jedva vidi… i možete upoznati očaj, dubok očaj srazmeran dubini rupe u kojoj ste se našli i mislićete da nikad nećete izaći odatle.
A onda se, možda, jednog dana pojavi ruka koja vam dobaci merdevine i vi se pomoću njih popnete gore i izadjete iz rupe na svetlost dana… sva je prilika da ćete mnogo voleti tu ruku i njenog vlasnika, snažno ćete se sa njim povezati i posle one tame iz koje ste izašli oči će vas boleti od dnevnog svetla i možda nećete videti dobro… jer izašli ste iz rupe… ako budete imali sreće, taj neko će biti dobar prema vama, a ako ne budete imali sreće, sutra ćete možda morati da se uspinjete da izadjete iz rupe u koju će vas taj čovek poslati.
Sva je prilika da razvijamo snažan odnos sa ljudima koji dodju posle nekih teških trenutaka u koje su nas neki drugi ljudi, uz našu pomoć, doveli… šta će se dalje dogadjati i koliko je lekovit taj spasilac, pokazaće vreme.
Stara dobra demodirana sreća, gospodin slučaj, čudo ili božja promisao ili, pak, ništa od toga, pomoći će nam ili odmoći bolje od najboljeg/najgoreg saveta koji smo mogli da dobijemo… ako nas Bog pogleda i nebo se smiluje… i to je ponekad najveća mudrost ma koliko mudri bili.
Ostavite odgovor