Zaljubljujemo se u oko, kosu, osmeh, struk, u ideju, u fantazam… zaljubljujemo se u mogućnost, u nadu, u kraj samoće… zaljubljujemo se u projekat koji ćemo napraviti, u sliku u našoj glavi gde je voljeni ponudio samo ram, a – kad je sliku činio ram… zaljubljujemo se u naš negativ, u nešto što nismo pa nas privuče: stidljive smelost, bučne tišina, nemirne mir, a vrele led… zaljubljujemo se u svoju suprotnost pa nam posle kriv djavo, a on je samo otvorio vrata – mi smo ušli u sobu… zaljubljujemo se u svoju čežnju koja ima neko slučajno ime i stas o kome onda snevamo a san je ono iz čega se po definiciji budimo, tako je sa snovima oduvek bilo… zaljubljujemo se u blistave trenutke, u lepo provedeno vreme… u nekog ko izgleda kao da ima ključ za našu bravu, a tako je teško naći pravi ključ u svežnju što zna svako ko je nemoćan stajao pred vratima… zaljubljujemo se u nju ili njega i svetlimo u njihovom prisustvu kao svici i gasnemo kad odu… zaljubljujemo se iz hiljadu razloga a onda tugujemo kad to što smo ljubavlju zvali nestane… a sve vreme radimo pogrešno… jer, trebalo je da se zaljubimo, ne u njih, nego u svoj osećaj kad smo s njima, u to koliko smo sa njima lepi i pametni, više njima nego sebi, kao dete kad ga vole pa ponosno recituje… koliko smo slobodni da s njima budemo bestidni i čedni, hrabri i uplašeni, kraljice zabave i goli neuspesi, katastrofe žive… slobodni da budemo jaki, najjači na svetu i slabi ko miševi, drčni i pitomi, pripitomljeni… slobodno da kažemo “neću” i da kažemo “daj”… najslabiji i najjači na svetu, da ih snagom ne uplašimo, da im se slabošću ne ogadimo, da smo im taman za sve pare… da hoće nas, samo nas, bez poredjenja jer im poredjenje nekoga sa nama na pamet ne pada, sa čime porediti sunce… da hoće nas, samo nas i ne pitaju koliko košta, da kažu “uzimam” i cenu čuju tek na kasi… cena je nebitna kad u ruci držiš blago… trebalo je da zaljubimo u to što smo kraj nekog pravi i spontani i to je prosto to makar se ne slagali oko sitnica… jer ima jedna duboka zlatna žila ispod koja pouzdano svetli, ostalo su banalnosti koje se doteruju u letu… trebalo je da samo izaberemo onaj osećaj s nekim da smo stigli kući posle puta i to je to… jer to je ljubav i to će da traje.
Ostavite odgovor