Žali se skoro jedna žena na svog supruga kako je „dobar za druge ali loš za sebe“… socijalno poželjan opis odrasle osobe, dobričine s kojim bi svi želeli da imaju posla jer bi im on u svakom poslu dao pravo prvenstva… vidim ga kao dete koje su naučili da su svi drugi ispred njega, da se njegove želje ne važe, da se ni on ne važi baš previše, da treba da utihne, da nešto nekom prepusti, da ućuti, da se utiša… da je on razumniji, da je neko drugi slabiji, mladji ili, pak, silniji, bezobzirniji… i da on treba da se skloni… vidim ga kako uči da bude prilagodjen gubitnik koga niko ne shvata ozbiljno, onaj s kojim je lako, onaj dobar neuspešan čovek koji će napraviti ustupak i pre nego da mu ga traže… onaj koji ne ume da omedji ni svoju njivu, ni dvorište, ni svoj lični prostor… koji će i bez čoveka iz katastra ponuditi da kamen medjaš udje u njegovo… da udju ljudi i njihov bezobrazluk, i njihova bahatost, i sebičnost, i pravila koja su oni postavili a koja su tako lepo kompatibilna sa tudjom pomirljivošću… dovoljno za trajnu i uspešnu saradnju sa svakim… da bude kako neko drugi hoće… iluzija o dva mišljenja i dva stava gde se jedna volja prosto rastače i gubi u drugoj.
… i ljuta je njegova žena jer ona ne bi tako… ona bi da je on samo s njom takav, zato ga je davno i izabrala… ali ta popustljivost koja je njoj, drugačijoj od njega, tada prijala kad je i ona ulazila u njegov prostor i postavljala svoj kamen duboko u njegovu teritoriju, je njegova generalna osobina… i kao što je uvek puštao nju i bio mekan i saradljiv – takav je i za sve druge… a ona očekuje da on takav postavi ljudima granice, da je zaštiti od svekrve, devera, zaove, komšinice… a ne može… ne ide to, ne ide to od takvog čoveka.
To je problem sa onima što su dobri za druge ali ne i za sebe… nećete se boriti sa njima, oni su sve bitke predali unapred, ali svima… u tome je kvaka… i računajte da ćete biti sami u borbama koje bi trebalo zajednički da vodite ili koje, sasvim nerealno, što se vidi iz svega, očekujete da oni vode umesto vas i za vas… neće ići… moraćete sami…to je kao vezana trgovina… kad kupite pomirljivog za sebe – kupili ste pomirljivog za svakog… „tudja sreća“, sećate se?
I, ako izaberete mače da vam prede u krilu, nemojte se ljutiti što nije tigar koji čuva kuću. Pošteno?