Zvukovi na plaži. Talasi koji lenjo zapljuskuju obalu, ljudi koji  na različitim jezicima vode neobavezne razgovore o lakim temama, meštani koji prodaju krofne glasno reklamirajući svoju robu, majke koje dozivaju decu ako im se učini da su predaleko otišla, žena koja naplaćuje ležaljke, poželi vam dobro jutro i  nastavlja svoj radni dan. Poveće društvo mladića i devojaka, nasmejano, još neprobudjeno od noćašnjeg provoda, bučno i nesvesno okoline.

I dečja graja: sitni piskutavi zvuci koje prave sasvim mala deca zanesena kanticama i lopaticama,  gumenim bazenima punim vode gde se kvase, vrište od straha i  uzbudjenja kad im nožice prvi put dotaknu vodu, negoduju dok ih mažu kremama sa visokim zaštitnim faktorom, …E taj dečji žamor, nevini glasovi puni života i bezuslovne sreće, zadovoljstva što su tu gde su, bezbrižni i mirisni, pažljivo namazani uljima i mlekom sa najvišim zaštitnim faktorom, nahranjeni, sklonjeni u hladovinu, pod neko drvo, suncobran ili u kolica, taj žamor je meni najlepša muzika, kao gitara u pozadini nekog scenskog komada i osećam da je sve u redu, da će sve biti dobro dok ima dece koja rastu, koja se smeju, bezbrižna i  voljena, nauljenih okruglastih tela.