Tanjin Blog

Tatjana Milenković

Došla mi je skoro, u pratnji ćerke, starija žena, od svojih sedamdesetak godina, na procenu demencije. Bila je zaboravna, odsutna, konfuzna i lekar je, u skladu sa njenim godinama, posumnjao na početak demencije. Preko puta mene je sedela energična, otresita žena, borac, mogla sam da vidim ženu kakva je nekad […]

Kažu – ne shvataj stvari lično, ljudi imaju svoje razloge zbog kojih se prema tebi ponašaju na neki način… loš im je dan, loš im je život, loša im je galaksija… u nekom su svom unutrašnjem monologu, u žurbi, zauzeti nekom mišlju, ne vide te dok s tobom razgovaraju… i […]

Imate pravo da odbijete: bezobrazan predlog, nevaspitane ljude, nasrtljivog udvarača, nametljivog komšiju, poziv na izlazak… imate pravo da odbijete da prihvatite lažno izvinjenje, lažnu brigu i saosećanje i ako vas kupuju ispod vaše realne cene… imate pravo na dostojan tretman i uvažavanje i dobre ljude oko sebe, dobre okolnosti i […]

Sve sretne priče počinju u detinjstvu, sve teške priče počinju u detinjstvu… izmedju je život kakav živimo naviknuti na stare poznate obrasce, makar i loše po nas… otac koji pije – partner koji pije, otac koji tuče – partner koji tuče, majka preljubnica – žena preljubnica, otac ostavio majku – […]

Slušam muškarce i slušam žene… i kako se sve vrti oko ljubavi, igara moći i dominacije, sreće i duboke tuge… večne borbe polova koja ne mora biti borba… u smislu povredjenih… ali je to tako teško i često izgleda nemoguće… a stvar je jednostavna… kao točak… a, opet, zapinje… … […]

Šta god mi o sebi mislili – ljudi će u to poverovati… i kupiće nas po ceni koju odredimo sami… platiće nas, ne onoliko koliko vredimo nego, onoliko koliko smo odredili da vredimo… i zato treba hrabro tražiti mnogo… i biti spreman da će mnogi proći pored nas i zaključiti […]

Oprostiti je teško iz razloga što je bol koji nam je nanet još živ i što je srastao sa mogućnošću oproštaja… ne možemo oprostiti jer ne možemo razdvojiti to dvoje, ne možemo zaboraviti bol… jer boli još uvek i samo sećanje na povredu… i dok god boli teško je oprostiti… […]

Dugo sam u ovom poslu i sasvim sam sigurna u jednu stvar – preko puta nas je uvek smrtan čovek kao što smo i mi sami… sa svojim slabostima, strahovima, promašajima, ulicama u kojima je zalutao, ljudima koji su ga povredili… samo što vi znate svoj put a njegov ne… […]

Strašno je bolno i strašno oslobadjajuće, kako odlučite da vidite, da mnogo toga zavisi od nas… ima i parče sreće ali to je kao novčic u kolaču – možda ga dobijete a možda ne… niko neće doći da nas spasi i niko nas neće osloboditi… ako čekamo čudo… čuda se […]

„I u najgorem čoveku ima nešto dobro što se može voleti…“ … ima, verovatno, ali možda ne treba insistirati na tome… umori se čovek od takvih putovanja pa posle njih teško ponovo kreće na put… i možda je pametnije ne tražiti zlatno zrno u blatnjavom parčetu zemlje sem ako vam […]

« Prethodni Sledeći »

© 2025 Tanjin Blog