Tanjin Blog

Tatjana Milenković

Volim Grčku… zemlju, klimu, more, hranu, ljude… Atina ima prelepe muzeje, ušuškane taverne, apoteke i prodavnice suvenira na svakom koraku i… bukvalno, najveći broj stanova u suterenima zgrada od svih zemalja koje sam posetila… svuda, ispod nivoa ulice, vidim tragove ljudskog života u prostoru sa upitnom količinom svetlosti, pod zemljom,,, […]

Sve su nas pogrešno učili… i koliko god da je u detinjstvu bilo neophodno prilagoditi se, jer to je osnova socijalizacije, odraslo doba bi trebalo da nam da dozvolu da budemo svoji, drugačiji, autentični, neponovljivi… jer jesmo… sa svim svojim nesavršenostima, jer i to smo – nesavršeni. Poznajem puno teških, […]

Velika promena u našem umu, a potom i u našoj realnosti, nastaje kad počnemo da, umesto da mislimo „šta će oni misliti o meni, kako da im izgledam dobro, šta da učinim da im se dopadnem“, budemo ono što jesmo i razmislimo da li će se drugi svidjati nama, da […]

Kaže meni moj dobar prijatelj, govoreći o ženi u koju je zaljubljen, „ona nije ono što volim kod žene, ona ima loš karakter i uopšte ne znam zašto sam toliko zaljubljen, nikad nisam tako zamišljao ženu“… Ona nije ono što voli a on ipak voli… da li je to nelogično, […]

Pre par godina na razgovor je došla lepa, mlada žena, iz gradića na jugu Srbije, nemarno odevena, naduvenih očiju, tamne garderobe, bez šminke, očigledno nezainteresovana za to kako izgleda… kao i svi duboko depresivni ljudi. Žalila se na tugu, plačljivost, gubitak volje za životom. Živela je sa suprugom i detetom. […]

Strahovi naši… koji nas parališu, uznemiravaju, ograničavaju…trebalo bi da se pri susretu, umesto da kažemo “zdravo, kako si”, pozdravimo sa “ne plaši se, ne brini toliko”… a svako će, već, znati koji je njegov strah. Zato – ne plaši se: aviona, lifta, visine, pauka, da si smešan, da si glup, […]

A sve je počelo kao u bajci… sve devojke iz kraljevstva su došle na bal čekajući da se pojavi princ i izabere baš njih. A onda se princ pojavio, bacio pogled na lepu i poštenu i izašao u noć sa zlom i pokvarenom maćehinom ćerkom. Gde je greška? U princu, […]

U Japanu se, i danas, neguje drevna veština “kincugi” kojom se pukotine  na predmetima, vazama, posudama naglašavaju, čine vidljivim i često popunjavaju zlatom. Tako se dobija nov/star predmet koji ima svoju istoriju i dragocen je upravo zbog toga što podseća na proteklo vreme  i predstavlja sponu izmedju prošlog i ovog […]

Nismo nepogrešivi i nismo sveznajući… ponekad, zbog želje ili iluzije, ne vidimo gde nas vodi put kojim smo krenuli… zato svako mora da ima nekog ko sme i može da mu kaže, iskreno, kad ne radi nešto kako treba, kad treba da nešto kod sebe koriguje, kad greši, kad srlja, […]

Kad žena prestane da voli sebe, drugačije se kreće i oblači, loši je ljudi okruže… kad zanemari, prvo svoje potrebe, a onda i izgled… kad postanu tužni i ružni i njena haljina i njene cipele… i kosa… i ugasi joj se sjaj u očima i prestane da bude princeza, što […]

« Prethodni Sledeći »

© 2025 Tanjin Blog