Tanjin Blog

Tatjana Milenković

Ako nismo u stanju da napustimo neku toksičnu situaciju ili odnos, ako trebamo vreme, još vremena… ako čekamo čudo koje će umesto nas preuzeti odgovornost za našu slabost i nečinjenje… ako svesno ostajemo tamo gde nam mnogo nije dobro, naše telo može da na to ne pristane mimo naše odluke […]

Opasna je iluzija da možemo menjati ljude… naivno verovati da ćemo dobrotom popraviti lošeg, beskonačnom ljubavlju izazvati ljubav, razumom urazumiti iracionalnog… prljava voda će uvek zamutiti čistu nikada čista neće izbistriti prljavu… i ako se približimo vatri ona će uvek nas opeći, neće je naše prisustvo ugasiti… zato treba pažljivo […]

Uvek sam se, prilikom odlazaka u Pariz i vožnje pariskim metroom, panično bojala da ne propustim svoju stanicu jer bi mi ovako (ne)snalažljivoj u prostoru, kakva jesam, povratak na stanicu gde treba da sidjem bio prava avantura… i u životu, kao u metrou ili vozu, treba pažljivo birati stanice jer […]

Uvek će biti žena koje će muškarce birati samo i jedino po debljini novčanika, ali ako je muškarac zaglavljen u sopstvenom životu, ako ne radi, ne studira, nema plan, pasivno životari svoje dane, nema ambiciju, ima hiljadu pritužbi na život, žene, okolnosti, svemir, ako bira da roditelji plaćaju njegove troškove […]

A stvar je jednostavna i, ako se ona suštinski razume i prihvati, oslobadja nas mnogih muka i nesanica: ako vaš muškarac ili onaj koga smatrate svojim čovekom, svojom srodnom dušom, ne vidi vas kao svoju ženu, svoju srodnu dušu, onda ste vi verovatno u krivu i on nije to što […]

Danas sam jednog čoveka koji trideset poslednjih godina boluje od psihoze pitala kako ste… rekao je „dobro“ … odsutno, ravno, prazno kakvim ga je načinila hronična forma najteže bolesti… rekao je „dobro“, a ja sam videla smrznutu površinu deliblatske peščare u suton meseca decembra, prazan predeo bez boje i zvuka… […]

Ta promena na našem licu od andjela na slici iz detinjstva do onoga što smo sad, ta naša kilometraža u kojoj nam je nevinost nepovratno ukradena, te godine, ti dogadjaji i ljudi koji su u toj kradji učestvovali jer smo stan ostavljali otvorenim ( andjeli ni ne pomišljaju da ima […]

“Zašto mi je to uradio, zašto me slagao, zašto me ostavio, zašto ga nema“… zašto, zašto, zašto… nemoguće je nekom kome se preživljavanje svodi na pokušaj da sebi objasni zašto je neko otišao od njega, reći da ne treba to da radi, jer nikada ne može pogoditi razlog… svi kojih […]

Rad na sebi… ja, lično, sam najbolje radila na sebi kad je život radio na meni… bilo je neophodno i bolno i nisam to birala da radim, morala sam… no, problem svesnih ljudi nije odsustvo rada na sebi… rade oni to: čitaju, uče, razmišljaju, rastu, povezuju … al ako se […]

Bes, pijanstvo, seksualnost… sveto trojstvo onoga kakvi smo stvarno… ne mogu se oteti utisku da je naše ponašanje u ovim trenucima kraljevski put u nesvesno… da su ovo perfektni projektivni testovi koji oslikavaju našu unutrašnju dinamiku, naše duševno zdravlje, ono što skrivamo, moralnost kako je mi vidimo, našu pravu prirodu… […]

« Prethodni Sledeći »

© 2024 Tanjin Blog