Tanjin Blog

Tatjana Milenković

Bilo da plaču pred prijateljem, strancem ili profesionalnim pomagačem – ljudi se izvinjavaju… što je jači plač, više se izvinjavaju… kad im se plač otme kontroli i prekine rečenicu koja se izgubi pod navalom suza, svi ljudi se osećaju kao da rade nešto nepristojno jer možda uznemiravaju onog preko puta… […]

Običan siv jesenji dan i siva sudbina čoveka preko puta… sa lisicama na nogama i rukama… i maskom, po svim epidemiološkim pravilima… zamolim ga da skine masku da na trenutak vidim celo lice čoveka o kome treba da dam sud i – prepoznam čoveka… da, dešava se to, mali je […]

Tata, mama, deca i pas, more u pozadini… tata je u kariranoj košulji, mama u haljini sa cvetovima, dečak ima bermude, devojčica repić… ali život ponekad ode u drugom pravcu, ispremešta delove slike i stavi likove u druge ramove… da se pitaju deca i psiholozi slika bi se zamrzla u […]

“Nikad mi nije rekao da sam u nečemu dobra”, “nikad me nije zagrlila”, “nikad me nije pohvalio”… i sva ona takmičenja, i nagrade, i najbolje ocene… nikad, nikad, nikad… pričaju odrasli ljudi sa srcem deteta i sećanjem na detinjstvo… pričaju sa onom istom gladi i potrebom kao pre mnogo godina… […]

„Voleo sam jednom jednu devojku ali nisam nju oženio… znate zašto – previše sam je voleo… dok sam bio sa njom nisam mogao ništa drugo da radim – samo sam mogao nju da volim… to je kao bolest… nisam čitao, nisam učio, studirao sam u to vreme, nisam gledao televizor, […]

Naši partneri, a ne ono što kažemo o sebi, najbolji su odraz toga koliko istinski volimo sebe i šta o sebi mislimo… uvek smo sa  onim koga mislimo da zaslužujemo bilo da nas tretira kao princezu ili kao krpu,.. naši partneri su nepogrešivo ogledalo toga što mislimo o sebi, oni […]

Kad s ljubavlju nekoga odgajamo, kada ponosnim pogledom pratimo njegovo kretanje, udaljavanje i  vraćanje, istraživanje okoline, bilo to dete ili, čak, kućni ljubimac,  to njegovom držanju daje jednu vrstu slobode, nesputanosti, mekoće kontakta, sigurnosti u nastupu, načinu na koji prilazi drugima, jednu, gotovo, drsku crtu i samosvest voljenih… oni znaju […]

Kad tražite pomoć od bilo kog pomagača (psihologa, psihijatra…) budite otvoreni za izlaz iz zone udobnosti… budite spremni da idete tamo gde nikad niste bili, radite šta niste nikad radili, mislite i govorite ono što niste ni znali da u vama postoji… kad tražite pomoć budite spremni da vam ne […]

Poznajem dobro tu vrstu udovica ponovo rođenih nakon njegove smrti – one koje su ćutale sve vreme, trpele u tišini jednog čoveka za ceo život: njegove žene, grubosti, pijanstva… poznajem ih … one koje nisu imale izbora, ćerke rodjene da nose ženski krst, da se udaju i odu bez prava […]

Jedna od najboljih, najreprezentativnijih fotografija koja savršeno beskompromisno portretiše karaktere i sudbinu onih na slici… prosto rečeno – čista katastrofa u najavi. Sleva nadesno… nevestina majka: ubijena životom, slaba i neodlučna čitav vek, izolovana i praktično izopštena s ove slike, tu je a kao da je nema, pogurena, bezbojna i […]

I tako teku dani ovozemaljski kada nam se čini da se baš ništa ne dogadja… kada je život ravna linija, kada se dani vezuju u nedelje, one u mesece,  a oni u godine… a onda naidju dani kada životu moramo izaći na crtu…  teški dani koji nas obeleže i koje […]

Svi imamo tamnu stranu i ničije crnilo nije bele boje… ničiji demoni nisu andjeli i ničije zlo nije dobro… svakog od nas ometaju misli kojima se ne ponosimo, želje kojih  se stidimo… bolesni se od zdravih raziikuju, ne po tome da ih zdravi nemaju, nego što nisu njima previše uznemireni […]

Ima nečega u noći što menja ljude… noću kad legnemo, kad zgasnu svetla i utihnu glasovi spolja,  tada progovore  naši unutrašnji glasovi,  probude se naše utvare i demoni koji samo tada dolaze…  noću se i najhrabriji plaše i strepe, noć potpaljuje unutrašnji pakao svakoga od nas i brusi tugu i […]

« Prethodni

© 2021 Tanjin Blog